14. Februar - Svetski dan obolelih od Epilepsije

Epilepsija je kratkotrajni poremećaj funkcije kore mozga i središnjeg nervnog sistema, uzrokovan snažnim i iznenadnim neuralnim izbijanjem.

Ova izrazito teška i široko rasprostranjena bolest uključuje bilo koje stanje kod kojeg postoje ponavljajuće epizode napada, tokom kojih može doći do delimičnog ili potpunog gubitka svesti, neuobičajenih pokreta vilice, ukočenosti i poremećaja govora, grčenja mišića, kao i do gubitka autonomnih funkcija, promena raspoloženja i mentalnih funkcija.

Procenjuje se da više od 50 miliona ljudi širom sveta živi sa epilepsijom. Imati epilepsiju znači imati tendenciju ponavljanja napada.

Svako može imati napad, ako je mozak izložen dovoljno jakom stimulansu.

Epileptična aktivnost izaziva privremeni poremećaj normalnog rada mozga, tako da se poruke mozga mešaju.

Postoji mnogo vrsta epilepsije. Neki tipovi počinju kada ste veoma mladi, a neki u kasnijem životu. Neki tipovi traju kratko, a drugi mogu trajati ceo život. Ponekad je jasan razlog za razvoj epilepsije.

To može biti zbog oštećenja mozga uzrokovanog teškim porođajem, teškim udarcem u glavu, moždanim udarom ili infekcijom mozga kao što je meningitis. Ponekad je uzrok i tumor na mozgu.

Epilepsija je simptom mnogih retkih bolesti u okviru kojih se često ne može kontrolisati čak ni mnogobrojnim terapijama. Doktori ne znaju uzrok epilepsije kod 6 od 10 slučajeva.

Ne postoji test koji može da dokaže da imate ili nemate epilepsiju. Testovi kao što je elektroencefalogram (EEG) koji snima obrasce moždanih talasa; može dati lekarima korisne informacije.

Dijagnozu epilepsije treba da postavi lekar sa specijalističkom obukom za epilepsiju. Epilepsija se obično leči lekovima za epilepsiju, koji se često nazivaju antiepileptičkim lekovima (AED).

Lekovi za epilepsiju deluju na mozak, pokušavajući da smanje napade ili spreče napade. Mnogi ljudi sa epilepsijom smatraju da kada imaju pravi lek, imaju manje ili uopšte nemaju napade.

Share this news