Omenn sindrom
Definicija
Omennov sindrom (OS) je inflamatorno stanje koje karakterišu eritroderma, deskvamacija, alopecija, hronična dijareja, zastoj u razvoju, limfadenopatija i hepatosplenomegalija, povezani sa teškim kombinovanim imunodeficijencijama (SCID; vidi ovaj pojam).
Pretraga
Pun naziv
Omenn sindrom
Kratki naziv
Sinonimi
Kombinovani imunodeficijencija sa hipereozinofilijom
Orpha broj
39041
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
NULL
Nasleđivanje
Autozomno recesivno
Period početka bolesti
ICD 10
D81.8
OMIM
603554
UMLS
C2700553
GARD
8198
MEDDRA
10069097
Tekstualni opis
OS se javlja tokom prve godine života sa karakteristikama SCID-a, uključujući hroničnu dijareju, pneumonitis i zastoj u razvoju. Pored toga, pacijenti su prisutni sa inflamatornim simptomima, uključujući limfadenopatiju, hepatosplenomegaliju i generalizovanu eritrodermu, koji često mogu izazvati alopeciju i gubitak obrva i trepavica; gubitak proteina može dovesti do generalizovanog edema i poremećaja metabolizma. Znakovi i simptomi OS-a mogu se vremenom razvijati i ne mogu se pojaviti istovremeno. Neki pacijenti su prisutni sa nekim ali ne svim ovim simptomima i mogu se opisati kao da imaju atipični Omennov sindrom. OS takođe može biti povezan sa sindromnim poremećajima, uključujući hipoplaziju hrskavice i dlaka (CHH), nedostatak adenozin deaminaze (ADA), monosomiju 22q11, kolobom oka, CHARGE sindrom i nedostatak ligaze 4 (vidi ove pojmove).
Etiologija
OS nije uzrokovan definisanim genetskim oštećenjem. Umesto različitog oblika SCID-a, to je različiti upalni fenotip koji se može povezati sa genetski različitim SCID-ima. Do danas prijavljeni slučajevi imaju hipomorfne mutacije u RAG1 i RAG2 genima (11p13). Ostali slučajevi imaju mutacije u genima RMRP, ADA, IL2RG, IL7RA, DCLRE1C, CHD7 i LIG4 (9p21-p12, 20q13.11, Xq13, 5p13, 10p, 8q12.2 i 13q22-q34).
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalne dijagnoze uključuju bolest grafta prema domaćinu, histiocitozu, Job sindrom, Nethertonov sindrom i teške kombinovane imunodeficijencije (vidi ove pojmove), naročito one povezane sa ugradnjom majčinih T-ćelija.
Tretman
Početno lečenje zasnovano je na imunosupresivnim lekovima, uključujući prednizon i ciklosporin, praćen transplantacijom hematopoetskih matičnih ćelija, u centru koji je prepoznat za lečenje takvih poremećaja idealno koristeći porodične donore identične HLA ili, ako to nije dostupno, druge odgovarajuće donore posle upotrebe odgovarajućih režima kondicioniranja.
Dijagnostičke metode
OS može predstavljati dijagnostički problem jer broj limfocita može biti normalan ili visok, za razliku od tipičnih SCID-a. Dijagnoza se zasniva na upali sa dokazima nenormalne ekspanzije jedne ili više T-ćelija klonova u perifernoj krvi i tkivu, kožnih biopsija koje pokazuju akantozu i parakeratozu na bojenju hematoksilinom i eozinom, dokazima displastičnog timusa sa malo preostalih limfoidnih ćelija i limfadenopatijom. Obično su B ćelije odsutne, kao i imunoglobulini osim IgE koji često raste. Takođe se primećuje i eozinofilija.
Antenatalna dijagnoza
OS nije pojedinačni genetski poremećaj, ali ako je uzročni gen identifikovan kod indeksnog pacijenta, može se ponuditi prenatalna dijagnoza, mada će verovatno imati i sledeći pojedinci SCID.
Epidemiologija
Prevalencija je nepoznata.
Genetsko savetovanje
Transmisija je autozomno recesivna.