Von Hippel-Lindau bolest

Definicija

Von Hippel-Lindauova bolest (VHL) je sindrom porodične predispozicije za kancer povezan sa raznim malignim i benignim neoplazmama, najčešće retinalnim, cerebelarnim i spinalnim hemangioblastomom, karcinomom bubrežnih ćelija (RCC) i feohromocitomom.

Pretraga

Pun naziv

Von Hippel-Lindau bolest

Kratki naziv

Sinonimi

Porodična cerebeloretinalna angiomatoza Lindau bolest VHL Von Hippel-Lindau sindrom

Orpha broj

892

Kategorija

Podkategorija

Naziv na stranom jeziku

Prevalenca

1-9 / 100 000

Nasleđivanje

Autozomno dominantno

Period početka bolesti

ICD 10

Q85.8

OMIM

193300

UMLS

C0019562

GARD

7855

MEDDRA

10047716
Tekstualni opis
Retinalni hemangioblastomi su najčešća karakteristika prezentacije (višestruka i bilateralna u oko 50% slučajeva). Obično su asimptomatske, ali mogu prouzrokovati odvajanje mrežnjače, edem makule, glaukom i gubitak vida. Hemangioblastomi centralnog nervnog sistema (CNS) predstavljaju karakteristiku u oko 40% i javljaju se ukupno kod 60-80% pacijenata. Najčešće se nalaze u cerebelumu, ali i u mozgu i kičmenoj moždini. Oni su benigni, ali izazivaju kompresivne simptome susednog nervnog tkiva. U cerebelumu su najčešće povezane sa povišenim intrakranijalnim pritiskom, glavoboljom, povraćanjem i ataksijom ekstremiteta ili trupa. Višestruke bubrežne ciste su veoma česte i doživotni rizik od RCC je veoma visok (70%). Neki pacijenti imaju feohromocitome koji mogu biti asimptomatski, ali mogu izazvati hipertenziju. Mogu se pojaviti epididimalne ciste i cistadenomi (60% muških pacijenata), kao i više cista pankreasa (većina pacijenata), ali ne-sekretorni tumori ćelija otoka pankreasa javljaju se samo u manjini (oko 10%). Pronađeni su i tumori endolimfatične vrećice (ELST) (do 10%) i mogu izazvati gubitak sluha. Paragangliomi glave i vrata su retki (0,5%). Srednja dob u dijagnozi tumora kod VHL je ​​znatno mlađa nego kod sporadičnih slučajeva. Izveštava se o označenoj intrafamilijalnoj varijabilnosti.
Etiologija
VHL je ​​uzrokovan visoko penetrantnim mutacijama u VHL genu (3p25.3), klasični supresor tumora. Većina slučajeva dijagnostikuje se germline mutacijom.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalne dijagnoze uključuju višestruku endokrinu neoplaziju, neurofibromatozu, policističnu bolest bubrega, tuberoznu sklerozu, sindrom Birt-Hogg-Dube-a i nasledne sindrome feohromocitoma-paraganglioma (vidi ove pojmove) povezane sa mutacijama podjedinica sukcinatne dehidrogenaze (SDHB, SDHC).
Tretman
Za lečenje je potreban koordinisani multidisciplinarni pristup. Hirurgija je temelj lečenja tumora. Lečenje treba da uključuje doživotne kontrole (oftalmološki, MRI mozga i trbuha, laboratorijsko testiranje). Rođake pod rizikom bi trebalo uvesti u program skrininga u detinjstvu, osim ako se molekularnim genetskim testiranjem ne isključi VHL.
Dijagnostičke metode
Dijagnoza se može postaviti u prisustvu jednog tipičnog tumora (npr. hemangioblastoma ili RCC retine, CNS-a) i pozitivne porodične anamneze na VHL. Ako nema porodične anamneze (oko 20% de novo), za dijagnozu je potrebno više tumora (npr. dva hemangioblastoma ili hemangioblastom i RCC). Kompletna krvna slika, merenje metabolita kateholamina u urinu, analiza mokraće i citologija urina mogu biti indikativni za policitemiju, feohromocitom, bubrežne anomalije i RCC. Imidžing studije mogu se koristiti za otkrivanje tumora CNS-a, feohromocitoma, tumora endolimfatske vreće, tumora bubrega i ciste bubrega i pankreasa.
Antenatalna dijagnoza
Antenatalna dijagnoza moguća je molekularnom analizom amniocita ili ćelija horionskih čupica ukoliko je kod pogođenog člana porodice otkrivena mutacija koja uzrokuje bolest.
Epidemiologija
Prevalencija se procenjuje na 1 / 53.000, a godišnja stopa porođaja na 1/36.000. Podjednako su pogođeni muškarci i žene. Prosečna starost dijagnoze je 26 godina (raspon: novorođenčad - 7. dekada).
Genetsko savetovanje
Nasleđivanje je autozomno dominantno. Treba ponuditi genetsko savetovanje.
Terapija
Klinička istraživanja