Aleksandrova bolest tip II
Definicija
Aleksandrova bolest tip II (AxD tip II) jeastrogliopatija i forma Aleksandrove bolesti (AxD, pogledati ovaj izraz) koji se karakteriše ataksijom, bulbarnim simptomima, spastičnom paraparezom, mioklonusom nepca i autonomnim simptomima.
Pretraga
Pun naziv
Aleksandrova bolest tip II
Kratki naziv
-
Sinonimi
AxD type II
Orpha broj
363722
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
Nepoznato
Nasleđivanje
Autozomno dominantno
Period početka bolesti
ICD 10
E75.2
OMIM
203450
UMLS
GARD
MEDDRA
-
Tekstualni opis
AxD tip II se može pojaviti tokom života, najćešće u kasnoj adolescenciji ili odraslom dobu (nakon 12. godine) i ređe u detinjstvu, gde početak bolesti varira od 4-62 godine u objavljenim slučajevima. Najčešće dolazi do razvoja bulbarnih simptoma (disartrija, disfonija, disfagija), otežan hod zbog ataksije i/ili spastične pareze. Za razliku od AxD tip I (pogledati ovaj izraz), konvulzije se retko javljaju i kognitivno oštećenje je ponekad odsutno. Abnormalnosti očnih pokreta se česti i uključuju sakade, nistagmus, blagu ptozu ili diplopiju gornjeg kapka. Poremećaji spavanja (apea i hrkanje) uzrokovano zahvatanjem moždanog stabla su česti, kao i poremećaji pražnjenja bešike. Mioklonus nepca je takođe česta pojava. Ostale manifestacije mogu da uključe epizode hipotermije, poremećaj znojenja, constipaciju, ambormalnosti pupile, impotenciju, kifozu i skoliozu. Progresija je spora i tok bolesti je manje ozbiljan nego kod AxD tipa I ali konačno propada nej i slabost mišića dovode do motornih oštećenja i disfagije. Do smrti često dolazi zbog aspiracione pneumonije i respiratorne insuficijencije.
Etiologija
AxD tip II je uzrokovan gain-of-function mutacijama na glialnom fibrilarnom kiselom protein (GFAP) genu (17q21). Oba sporadična slučaja sa de novo mutacijama i porodičnim slučajevima su prijavljena. Ovaj gen enkodira GFAP, glavni intermedijarni filamentni protein pronađen u astrocitima. Prekomerna- ekspresija i nagomilavanje ovog mutiranog proteina vodi do formiranja astrocitnih inkluzionih telašca (Rosentalova vlakna) u celom CNSu. Trenutno je nepoznato kakav uticaj Rozentalova vlakna imaju na patogenezu bolesti.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalne dijagnoze uključuju: peroksizomalne poremećaje biogeneze, spektar Zellewegerovog sindroma, glutarična acidurija tipa I, megalencefalična leukoencefalopatija sa subkortikalnim cistama kao i druge leukodistrofije, kao što je Canavanova bolest, X-vezana adrenoleukodistrofija i Krabbeova bolest (vidi ove pojmove). AxD tip II se takođe može pogrešno dijagnostifikovati kao primarna lateralna skleroza, multipla skleroza, spinocerebralna ataksija i amiotrofna lateralna skleroza (pogledati ove izraze) ili neku od brojnih tipova neoplazmi (npr. lezije kičmene moždine, fokalni gliom moždanog stabla, fokalne lezije zadnje jame).
Tretman
Ne postoji lek za AxD tip II. Lečenje je simptomatsko i suportivno. Monitoring i procena govora i teškoće pri gutanju je neophodna. Evaluacija i zbrinjavanje apnee spavanja može umnogome popraviti kvalitet života. Rano prepoznavanje skolioze može sprečiti dugotrajne posledice. Kako bolest napreduje, većina pacijenata zahtevapomoć pri hodanju i/ili kolica. Pacijenti sa disfagijom moguzahtevati perkutanu gastrostomiju ili plasiranje nazogastrične sonde. Psihološka procena i savetovanje pacijenata i njihovih porodica može biti ponuđena.
Dijagnostičke metode
MRI je najkorisniji dijagnostički alat kako AxD tip II karakteristično pokazuje predominance of hindbrain lesions with mild to severe atrophy of the medulla oblongata and upper spinal cord. Molekularno genetsko testiranje na mutaciju GFAP gena potvrdjuje dijagnozu. Patološki nalazi Rozentalovih vlakana ne određuju dijagnozu, jer su prisutni i u nekim drugim oboljenjima.
Antenatalna dijagnoza
Antenatalna dijagnoza je moguća ako se mutacija gena koji uzrokuje bolest identifikuje kod člana porodice.
Epidemiologija
Prevalenca je nepoznata. Smatra se da se javlja kod otprilike 40% AxD slučajeva.
Genetsko savetovanje
Bolest se nasleđuje autozomno dominantno. Prijavljeni su i de novo i poznati slučajevi. Genetsko savetovanje može biti ponuđeno onima koji u porodici imaju osobu sa mutacijom na GFAP genu, ali je teško jer je ponekad penetranca nekompletna.