Ahondroplazija
Definicija
Primarna koštana displazija sa mikromelijom koju karakteriše rizomelija, naglašena lumbalna lordoza, brahidaktilija i makrocefalija sa frontalnim bosom i hipoplazijom srednjeg dela lica.
Pretraga
Pun naziv
Ahondroplazija
Kratki naziv
Sinonimi
Orpha broj
15
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
1-9 / 100 000
Nasleđivanje
Auzotomno dominanatno
Period početka bolesti
ICD 10
Q77.4
OMIM
100800
UMLS
C0001080
GARD
8173
MEDDRA
10000452
Tekstualni opis
Karakteristične kliničke karakteristike (kratki udovi sa rizomelijom, dugačak i uzak trup i makrocefalija sa prednjim izbočenjem glave i srednjefacijalna hipoplazija sa pritisnutim nosnim mostom) su vidljivi pri rođenju. Postizanje grubih motornih sposobnosti je sporije nego tipično zbog kratkih udova, kratkog vrata i velike glave uz hipotoniju. Srednja hipoplazija u kombinaciji sa adenoidnom hipertrofijom i hipertrofijom krajnika može dovesti do opstruktivne apneje za vreme spavanja. Hronični otitis može dovesti do problema sa sluhom. Prekomerni zubi su česti. Torakolumbalna kifoza je veoma česta u dojenačkoj dobi. Većina zglobova može biti hiperekstenzibilna, a ruke širokog, kratkog i oblika trozupca. Kompresija kičmene moždine na nivou foramen magnuma može se sresti u odojčadi i ranom detinjstvu, što izaziva centralnu apneju, zastoj u razvoju i dugotrajne ispade. Genu varum se često javlja u detinjstvu. Postoji i mali rizik od hidrocefalusa, sa povišenim intrakranijalnim venskim pritiskom. Donja lumbalna spinalna stenoza sa pratećim neurološkim deficitom, ima povećanu učestalost u odrasloj dobi, kao i kardiovaskularne bolesti. Gojaznost je uobičajena. Odrasli dostižu visinu od 131 ± 5,6 cm (muškarci) i 124 ± 5,9 cm (žene). Zahvaćene žene moraju se poroditi carskim rezom zbog male veličine karlice.
Etiologija
Ahondroplazija nastaje zbog mutacija gena receptora faktora rasta fibroblast 3 (FGFR3), što kodira transmembranski receptor koji je važan u regulaciji linearnog rasta kostiju, između ostalih funkcija.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalne dijagnoze uključuju hipohondroplaziju, tanatoforni dvorfizam (tipovi I i II) i SADDAN (vidi ove pojam).
Tretman
Lečenje je multidisciplinarno i anticipirana briga je neophodna. Dojenčad može zahtevati hiruršku dekompresiju foramen magnuma i / ili šantiranje hidrocefalusa. Neki mogu da izaberu kontroverzne postupke za produženje udova. Potrebno je lečiti infekcije uha i serozni otitis, zajedno sa procenom bilo kakvih problema sa sluhom. Ako je potrebno, može se ponuditi logopedska terapija. Lečenje opstruktivne apneje za vreme spavanja može da uključuje adenotonsillektomiju, gubitak težine i / ili kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima. Hirurška korekcija može ispraviti povijene noge. Odraslim pacijentima može biti potrebna lumbalna laminektomija za lečenje spinalne stenoze. Debljanje treba pratiti u detinjstvu kako bi se izbegle kasnije komplikacije. Treba izbegavati aktivnosti koje dovode do rizika od povreda kraniocervikalnog spoja. Treba ponuditi socijalnu i psihološku podršku.
Dijagnostičke metode
Dijagnoza se zasniva na prisustvu karakterističnih kliničkih i radioloških nalaza. Skeletni rendgenski zraci pokazuju rizomeliju, generalizovane metafizalne nepravilnosti, sužavanje interpedikularnog rastojanja donjih lumbalnih pršljenova i abnormalne karlice sa malim kvadratnim iliakalnim krilima i uskim sakrosciatskim zarezom. Molekularno genetsko testiranje može potvrditi dijagnozu prisustvom FGFR3 mutacije.
Antenatalna dijagnoza
Prenatalna dijagnoza može se dogoditi slučajno tokom rutinskog prenatalnog ultrazvučnog pregleda u 3. trimestru. U visokorizičnim trudnoćama, ili u onim u kojima se sumnja na ahondroplaziju nakon ultrazvuka, fetalna DNK može se testirati na mutaciju FGFR3 da bi se potvrdila dijagnoza. Pred-implantacijska genetska dijagnoza moguća je u specijalizovanim laboratorijama.
Epidemiologija
Procenjena incidencija je oko 1/25 000 živorođenih širom sveta.
Genetsko savetovanje
Nasljeđivanje je autozomno dominantno, pa je genetsko savetovanje opravdano. Ako jedan roditelj ima ahondroplaziju, postoji 50% šanse da ga prenese na potomstvo. U 80% slučajeva je de novo mutacija kod dece sa roditeljima prosečnog rasta. Homozigotna ahondroplazija je smrtonosno stanje.