Distonija koja reaguje na dopamin, zbog deficijencije sepiapterin reduktaze
Definicija
Distonija koja reaguje na dopamin (DRD; vidi ovaj pojam) zbog nedostatka sepiapterin reduktaze (SRD) je veoma retki neurometabolički poremećaj koji karakteriše distonija sa dnevnim fluktuacijama, aksijalna hipotonija, okulogirne krize i kašnjenje u motornom i kognitivnom razvoju.
Pretraga
Pun naziv
Distonija koja reaguje na dopamin, zbog deficijencije sepiapterin reduktaze
Kratki naziv
Sinonimi
Nedostatak SPR
DRD bez autozomno recesivne sepiapterin reduktaze
Manjak sepiapterin reduktaze
DRD zbog SRD
Orpha broj
70594
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
NULL
Nasleđivanje
Autozomno recesivno
Period početka bolesti
ICD 10
G24.1
OMIM
612716
UMLS
C0268468
GARD
10365
MEDDRA
NULL
Tekstualni opis
Bolest se obično javlja pre prve godine života sa manifestacijama distonije, motornim i jezičkim zastojem, slabosti, aksijalne hipotonije (i hipotonije u tetraplegičnoj distribuciji) i okulogirnih kriza koje pokazuju dnevnu fluktuaciju (gore noću i bolje ujutro nakon spavanja). Poremećaji spavanja i psihološki simptomi (anksioznost, razdražljivost) su česti kasnije u detinjstvu. Intelektualni deficit se često primećuje, ali neki mogu imati samo blage do umerene teškoće u učenju. Manje uobičajene karakteristike uključuju parkinsonizam (tremor, bradikinezija, rigidnost, hipomimija), dizartrija, hiperrefleksija, hipertonija ekstremiteta i autonomni znakovi. Često se distonija i očigledne dnevne fluktuacije razvijaju samo tokom bolesti, dok su uobičajeni simptomi u dojenačkoj dobi kao što su zastoj razvoja i hipotonija nespecifični.
Etiologija
DRD zbog SRD nastaje zbog mutacija u SPR genu (2p14-p12), što kodira enzim sepiapterin reduktazu (SR). Različite mutacije ovog gena dovode do smanjene aktivnosti SR i prema tome do smanjene proizvodnje monoaminskih neurotransmitera.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalne dijagnoze uključuju i druge oblike DRD-a, poput autozomno-recesivnog DRD-a i autozomno dominantnog DRD-a (vidi ove pojmove), infantilni-parkinsonizam, spastičnu paraplegiju infantilnog početka, neke oblike epilepsije i cerebralnu paralizu.
Tretman
Kao i drugi oblici DRD, i DRD zbog SRD dramatično reaguje na terapiju levodopom (L-dopa). L-dopa se često kombinuje sa perifernim inhibitorom dekarboksilaze, poput karbidope ili benzerazida. Lečenje treba započeti što je pre moguće kako bi se izbegla nepovratna neurološka oštećenja. Doza L-dope može biti u rasponu od 0,1 do 16,0 mg / kg / dan. Prolazne diskinezije često se početno javljaju kao rezultat lečenja, ali obično se rešavaju smanjenjem doze. Kod pacijenata sa nedovoljnim poboljšanjem simptoma u okviru L-dopa terapije, karbidopom (da bi se smanjili neželjeni efekti) treba davati 5-hidroksitritopan (5-HTP) u dozi od 0,14 do 6 mg / kg / dan, jer kombinovana terapija može rezultirati u daljem poboljšanju simptoma motorike i sna. Lečenje je doživotno.
Dijagnostičke metode
Tipičan nalaz cerebrospinalne tečnosti (CSF) uključuje niske nivoe 5-hidroksindol-sirćetne kiseline (5-HIAA) i homovanilnske kiseline (HVA) i povišen ukupni biopterin i dihidrobiopterin (BH2). Aktivnost SR u fibroblastima je obično smanjena ili odsutna. Molekularno genetsko testiranje može identifikovati mutacije u SPR genu, potvrđujući dijagnozu.
Antenatalna dijagnoza
Prenatalna dijagnoza moguća je kod osoba sa poznatom SPR mutacijom.
Epidemiologija
Prevalenca nije poznata. Do danas je prijavljeno oko 43 slučaja.
Genetsko savetovanje
Transmisija je autozomno recesivna i moguće je i preporučiti genetsko savetovanje.