Bolest skladištenja glikogena usled nedostatka glukoze-6-fosfataze
Definicija
Glikogenoza tipa 1, uzrokovana nedostatkom glukoza-6-fosfataze (G6P) ili poznata kao bolest skladištenja glikogena (GSD), je grupa naslednih metaboličkih poremećaja. Uključuje podtipove a i b, i karakteriše je loša tolerancija na gladovanje, usporavanje rasta i hepatomegalija zbog akumulacije glikogena i masti u jetri.
Pretraga
Pun naziv
Bolest skladištenja glikogena usled nedostatka glukoze-6-fosfataze
Kratki naziv
Sinonimi
GSD tip I
GSD zbog nedostatka G6P
Bolest skladištenja glikogena tip I
GSD tip 1
Glikogenoza tip 1
Hepatorenalna glikogenoza
Von Gierke bolest
Bolest skladištenja glikogena tip 1
G6P nedostatak
Bolest skladištenja glikogena usled nedostatka G6P
Glikogenoza tip I
Orpha broj
364
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
Nepoznato
Nasleđivanje
Autozomno recesivno
Period početka bolesti
ICD 10
E74.0
OMIM
232200 232220 232240
UMLS
C0017920 C2919796
GARD
7864
MEDDRA
10018464
Tekstualni opis
Bolest se može manifestovati pri rođenju hepatomegalijom ili, češće, u dobi od tri do četiri meseca simptomima gladovanjem indukovane hipoglikemije. Pacijenti imaju uvećanu jetru, usporenje rasta, osteopeniju, ponekad osteoporozu, okruglo lice, nefromegaliju i učestalu epistaksu zbog disfunkcije trombocita. Pored toga, kod tipa b, infekcije i inflamatorna bolest creva nastaju usled neutropenije i neutrofilne disfunkcije. Kasne komplikacije su jetrene (adenomi i ređe hepatokarcinomi) i bubrežne (proteinurija i ponekad bubrežna insuficijencija).
Etiologija
Bolest je posledica disfunkcije u sistemu G6P, ključnog koraka u regulaciji glikemije. Mutacije gena G6PC (17q21) uzrokuju deficit katalitičke podjedinice G6P-alfa ograničene na ekspresiju u jetri, bubrezima i crevima (tip a), a mutacije gena SLC37A4 (11q23) izazivaju deficit sveprisutno izraženog G6P transportera (G6PT) ili G6P translokaze (tip b).
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalne dijagnoze uključuju i ostale glikogenoze, naročito glikogenozu usled nedostatka enzima, koji razgrađuje glikogen (deficit GDE) ili GSD tipa III (vidi ovaj pojam), ali u ovom slučaju su glikemija i laktacidemija visoke nakon obroka i niske u periodu gladovanja. Primarni tumori jetre i Pepper sindrom (jetrene metastaze neuroblastoma) mogu se javiti, ali lako se isključuju putem kliničkih i ultrazvučnih podataka.
Tretman
Lečenje ima za cilj da izbegne hipoglikemiju (česti obroci, noćno enteralno hranjenje kroz nazogastrični tubus i kasnije oralno dodavanje nekuvanog skroba), acidozu (ograničen unos fruktoze i galaktoze, oralni dodatak bikarbonatima), hipertrigliceridemiju (dijeta, holestiramin, statini), hiperurikemiju (alopurinol) i jetrene komplikacije. Bubrežna zaštita upotrebom inhibitora konvertujućeg enzima se mora započeti ukoliko se registruje mikroalbuminurija. Za osteoporozu mogu biti potrebni bisfosfonati. Transplantacija jetre, izvedene zbog loše metaboličke kontrole ili hepatokarcinoma, koriguje hipoglikemiju, ali bubrežno zahvatanje može da progredira i neutropenija se ne koriguje uvek kod tipa b. Transplantacija bubrega se može izvršiti u slučaju teškog zatajenja bubrega. Kombinovani graft jetre i bubrega načinjeni su u nekoliko slučajeva.
Dijagnostičke metode
Dijagnoza se zasniva na kliničkoj prezentaciji i nivou glikemije i laktacidemije, nakon obroka (hiperglikemija i hipolaktacidemija) i nakon tri do četiri sata gladovanja (hipoglikemija i hiperlaktacidemija). Mokraćna kiselina, trigliceridi i nivo holesterola u serumu su povećani. Ne postoji glikemijski odgovor na glukagon. Molekularno genetsko testiranje omogućava potvrdu dijagnoze. Upotreba biopsije jetre za merenje aktivnosti G6P postaje sve ređa.
Antenatalna dijagnoza
Antenatalna dijagnoza moguća je molekularnom analizom amniocita ili horionskih čupica. Može se razgovarati o pre-implantatornoj genetskoj dijagnozi.
Epidemiologija
Prevalenca nije poznata. Godišnja incidenca pri rođenju je oko 1 / 100.000. Tip a zahvata 80% pacijenata. Postojanje drugih vrsta (c, d) nije potvrđeno.
Genetsko savetovanje
Transmisija je autozomno recesivna. Treba ponuditi genetsko savetovanje.