Porodična hladna urtikarija

Definicija

Porodična hladna urtikarija (FCAS) je blaži oblik periodičnog sindroma povezanog sa kriopirinom (CAPS; vidi ovaj pojam) i karakteriše je ponavljene epizode urtikarije na koži što je potaknuto izlaganjem hladnoći, koja je povezana sa subfebrilnom temperaturom, malskalošću, crvenilom očiju i artralgijom / mijalgijom.

Pretraga

Pun naziv

Porodična hladna urtikarija

Kratki naziv

Sinonimi

FCAS_x000D_ FCU_x000D_ Porodični hladni autoinflamatorni sindrom

Orpha broj

47045

Kategorija

Podkategorija

Naziv na stranom jeziku

Prevalenca

Nepoznato

Nasleđivanje

Autozomno dominantno

Period početka bolesti

ICD 10

L50.2

OMIM

120100  616115

UMLS

C0343068

GARD

9535

MEDDRA

10064570
Tekstualni opis
FCAS uglavnom počinje u detinjstvu
Etiologija
FCAS nastaje usled mutacije gain-of-function u NLRP3 genu (1q44), koji kodira kriopirin. Mutacije gena NLRP3 na kraju dovode do povećanog lučenja proupalnog citokin interleukina (IL) -1 beta i disregulisane upale. Mutacije u ovom genu mogu takođe izazvati dva dodatna oblika CAPS-a koji su Muckle-Wells sindrom (MVS) i CINCA sindrom (vidi ove pojmove), pokazujući da su sva tri poremećaja alelna. Neki pacijenti sa klasičnim fenotipom FCAS, MVS ili CINCA sindroma možda nemaju mutacije u NLRP3, što sugeriše uključivanje dodatnih gena. Pored toga, somatski mozaicizam NLRP3 mogao bi da objasni 30-60% pacijenata sa negativnim konvencionalnim genetskim testiranjem. Pacijenti koji nose identičnu supstituciju aminokiselina mogu se pojaviti sa izrazito različitim kliničkim podtipovima, što sugeriše da su za definisanje kliničkog fenotipa potrebni dodatni genetski i / ili faktori modifikacije životne sredine.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Tretman
Dijagnostičke metode
Antenatalna dijagnoza
Epidemiologija
Tačna prevalenca FCAS-a nije poznata. Većina slučajeva objavljena je u SAD-u, a ovaj CAPS fenotip bi mogao biti ređi u Evropi u poređenju sa MVS i CINCA.
Genetsko savetovanje
Transmisija je autozomno dominantna. Može se predložiti genetsko savetovanje i rizik od recidiva je 50%.
Terapija
Klinička istraživanja