Joubert sindrom

Definicija

Retka autozomno recesivna kongenitalna cerebelarna ataksija karakteriše se urođenom malformacijom moždanog stabla i agenezom ili hipoplazijom cerebelarnog vermisa, što rezultira abnormalnim respiratornim obrascem, nistagmusom, hipotonijom, ataksijom i kašnjenjem u dostizanju motoričkih prekretnica.

Pretraga

Pun naziv

Joubert sindrom

Kratki naziv

Sinonimi

Joubert-Boltshauser sindrom Joubert sindrom tipa A Classic Joubert sindrom Cerebeloparenhimalni poremećaj IV CPD IV Pure Joubert sindrom

Orpha broj

475

Kategorija

Podkategorija

Naziv na stranom jeziku

Prevalenca

1-9 / 100 000

Nasleđivanje

Autozomno recesivno

Period početka bolesti

ICD 10

Q04.3

OMIM

213300  610688  612291  614173  614424  614464  614615  614970  615636  616490  616654  616781  616784  617120  617121

UMLS

NULL

GARD

6802

MEDDRA

NULL
Tekstualni opis
U neonatalnom periodu, bolest se manifestuje iregularnom shemom disanja (epizodična tahipnea i/ili apnea), i nistagmus. Tokom detinjstva, može se razviti hipotonija. Cerebelarna ataksija se razvija kasnije (nestabilan, sapet hod). Često je odloženo dostizanje motornih miljokaza. KOgnitivno oštećenje se razlikue, od teškog intelektualnog deficita do normalne inteligencije. Neuro-oftalmološki pregled može registrovati okulomotornu apraksiju. U nekim slučajevima mogu se javiti i EPI napadi. Pažljivim pregleddom lica vidi se karakterističan izgle: velika glava, prominentno čelo, visoko postavljene, zaobljene obrve, epikantalni nabori, ptoza (povremeno), prćast nos sa prominentnim nozdrvama, otvorena usta (sa tendencijom ka ovalnom izgledu rano, pa vremednom i "romboidnim" izgledom, i na kraju trouglastog izgleda sa nadole izvijenim uglovima usana), protruzija jezika i ritmički pokreti jezika, kao i nisko postavljene uši i nagnutim ušima. U druge odlike Joubert sindroma mogu spadati retinalna distrofija, nefronoftizija i polidaktilija.
Etiologija
Sindrom je genetski heterogen. Sedam gena, AHI1 (6q23), NPHP1 (2q13), CEP290 (12q21), TMEM67 (8q22), RPGRIP1L (16q12), ARL13B (3p12.3-q12.3) i CC2D2A (4p15), i dva hromozomska lokusa 9q34 (JBTS1) i 11p12-q13 (CORS2/JBTS2) su zadužena za ovu bolest.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
U diferencijalnu dijagnozu spadau Joubert sindromu nalij bolesti (JSRD), malformacije cerebelarnog vermisa bez MTS (u koje spada i Dandy-Walker malformacija), X-vezana cerebelarna hipoplazija, ataksija sa okulomotornom apraksijom tipa 1 i 2 (AOA1, AOA2), kongenitalni poremećaji glikozilacije (CDG), 3-C sindrom, pontocerebelarna hipoplazija/atrofija, orofaciodigitalni sindromi II i III i sindrom Meckel-Gruber (vidi ove pojmove).
Tretman
Lečenje je simptomatsko i treba da je multidisciplinarno. Edukativni programi, fizikalna, okupaciona i govorna terapija mogu da poboljšajuu hipotoniju i smanje odloženo dostizanje motornih miljokaza.
Dijagnostičke metode
Dijagnoza se postavlja u odnosu na glavne kliničke odlike (hipotonija, ataksija, zastoj u razvoju i okulomotorna apraksija), koja mora biti udružena sa prisustvom neuroradioloških karakteristika, kao što je ``molar tooth sign'' (MTS) na magnetnoj rezonanci (MRI). MTS nastaje hipoplazijom cerebelarnog vermisa i malformacija srednjeg mozga.
Antenatalna dijagnoza
Antenatalna dijagnoza je moguća molekularnom i imidžing dijagnostikom (ultrazvuk fetusa i MRI). Prenatalno testiranje je moguće u porodicama, gde je prethodno registrovana mutacija, koja uzrokuje bolest na obolelom članu porodice.
Epidemiologija
Prevalenca se procenjuje na približno 1/100,000.
Genetsko savetovanje
Transmisija je autozomno recesivna. Genetsko savetovanje je važno kliničko oružje u prevenciji, narošito kod parova, koji već imaju obolelo dete. Rizik od dobijanja još jednog obolelog deteta je 25%.
Terapija
Klinička istraživanja