Dentova bolest
Definicija
Dentova bolest je retka genetska bubrežna tubularna bolest, koju karakterišu manifestacije disfunkcije proksimalnih tubula.
Pretraga
Pun naziv
Dentova bolest
Kratki naziv
Sinonimi
Dent sindrom
Proteinurija nisko-molekularne-težine sa hiperkalciurijom i nefrokalcinozom
Bubrežni Fanconi sindrom sa nefrokalsinozom i bubrežnom klakulozom
X-vezani recesivni rahitis sa hiperkalciurijom, hipofosfatemijom
X-vezana recesivna nefrolitijaza
Orpha broj
1652
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
Nepoznato
Nasleđivanje
X-vezano recesivno
Period početka bolesti
ICD 10
N25.8
OMIM
300009 300554 300555 308990 310468
UMLS
C0878681 C1839874
GARD
NULL
MEDDRA
10069199
Tekstualni opis
Dentova bolest se karakteriše disfunkcijom proksimalnog tubula (PT) sa niskomolekularnom proteinurijom i hiperkalciurijom, nefrolitijazom, nefrokalcinozom i progresivnom bubrežnom insuficijencijom. PT disfunkcija može biti teška, uzrokujući Fanconi sindrom, gde su ove karakteristike povezane sa aminoacidurijom, fosfaturijom, glikozurijom, urikozurijom, kaliurezom i oslabljenom acidifikacijom urina. Dentova bolest se često komplikuje rahitisom ili osteomalacijom. Pojava ovih pretežno bubrežnih manifestacija naziva se Dentova bolest tipa 1 (vidi ovaj pojam), dok se pojavljuju pridružene van-bubrežne manifestacije, kao što su blaga intelektualna oštećenja, hipotonija i subklinička katarakta (tj. simptomi su blaži nego u okulocerebrorenalnom sindromu Lowe) koja se naziva Dentova bolest tipa 2 (vidi ovaj pojam).
Etiologija
Bolest je uzrokovana mutacijama bilo u CLCN5 (Dentova bolest tip 1) ili OCRL1 (Dentova bolest tip 2) gena koji su locirani na hromozomu Xp11.22 i Xq25, respektivno. CLCN5 kodira elektrogenski Cl- / H + izmenjivač ClC-5, koji pripada CLC familiji hloridnih (Cl-) kanala / transportera. OCRL1 kodira fosfatidilinozit-bisfosfat (PIP2) 5-fosfatazu i mutacije su takođe povezane sa Lowe sindromom. Nekoliko pacijenata sa Dentovom bolešću ne sadrži mutacije u CLCN5 i OCRL1, ukazujući na postojanje i drugih gena.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalna dijagnoza uključuje i druge uzroke generalizovane disfunkcije proksimalnog tubula (renalni Fanconi sindrom; vidi ovaj pojam), nasledne, stečene ili uzrokovane egzogenim supstancama.
Tretman
Nega je suprotativna, fokusirana je na lečenje hiperkalciurije i prevenciju nefrolitijaze. Tiazidni diuretici se mogu koristiti za lečenje hiperkalciurije, iako su prijavljeni značajni neželjeni efekti, uključujući hipovolemiju i hipokalemiju u vezi sa primarnom tubulopatijom. Slično tome, lečenje rahitisa vitaminom D mora biti oprezno, jer može povećati hiperkalciuriju. Dugotrajna kontrola hiperkalciurije putem ishrane visokim citratom može odgoditi napredovanje bolesti bubrega čak i u odsustvu stvaranja bubrežne litijaze.
Dijagnostičke metode
Dijagnoza se zasniva na prisustvu LMV proteinurije, hiperkalciurije i najmanje jednog od sledećih: nefrokalcinoza, bubrežne kalkuloze, hematurije, hipofosfatemije ili bubrežne insuficijencije. Molekularna genetika potvrđuje dijagnozu.
Antenatalna dijagnoza
Iako je tehnički moguće, antenatalna dijagnostika i predimplantacijsko genetsko testiranje se ne preporučuju, jer nema dokaza o korelaciji genotip-fenotip i zbog generalno dobre vitalne prognoze.
Epidemiologija
Prevalenca je nepoznata. Ovaj poremećaj je do sada prijavljen u oko 250 porodica. Bolest se obično nalazi samo kod muškaraca i može biti prisutna u djetinjstvu, dok žena, koji su nosioci ove bolesti, imaju blaži oblik.