Simpson-Golabi-Behmel sindrom
Definicija
Retki sindrom višestrukih kongenitalnih anomalija povezan sa X hromozomom karakteriše se pre- i postnatalnim rastom, specifičnim kraniofacijalnim karakteristikama, varijabilnim kongenitalnim malformacijama, organomegalijom i povećanim rizikom od tumora.
Pretraga
Pun naziv
Simpson-Golabi-Behmel sindrom
Kratki naziv
Sinonimi
SGBS1
Simpsonov sindrom dismorfije
SDYS
SGBS
Simpson-Golabi-Behmelov sindrom tip 1
Golabi-Rosen sindrom
DGSX
X-povezani sindrom displazije gigantizma
Orpha broj
373
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
Nepoznato
Nasleđivanje
X vezano recesivno
Period početka bolesti
ICD 10
Q87.3
OMIM
312870
UMLS
C0796154
GARD
7649
MEDDRA
NULL
Tekstualni opis
SGBS manifestuje se širokom kliničkom slikom, različitog stepena težine. Karakterišu ga pre- i postnatalni prekomerni rast sa makrosomijom, izrazite kraniofacijalne osobinea (makrocefalija sa grubim licem, makroglosija, hipertelorizam, zubna malkoluzija, nepravilnosti nepca), prekobrojna bradavica, urođene srčane mane i aritmijame, defekti vertebralnih segmenata, abdominalna visceromegalija (bubrežna displazija/nefromegalija, splenomegalija i hepatomegalija), dijafragmatična kila, dijastaza recti / umbilikalna kila, anomalije udova (polidaktilija / brahidaktilija ruku, kožna sindaktija, hipoplazija nokta) i zahvatanje genitalija (kriptorhidizam, hipospadija). Zahvaćenost centralnog nervnog sistema se odražava u promenljivom stepenu intelektualne invalidnosti, motornog kašnjenja i kasnog razvoja govore funkcije. Pacijenti sa SGBS imaju povećan rizik od embrionalnih tumora, (Vilmsov tumor (vidi ovaj pojam), hepatoblastoma, nadbubrežni neuroblastom, gonadoblastoma, hepatocelularni karcinom). Takođe je opisan i smrtonosni oblik SGBS, poznat kao SGBS tip 2 (vidi ovaj pojam) i koji se karakteriše sa hidrops fetalis.
Etiologija
SGBS nastaje usled gubitka funkcije a zbog mutacije u genu GPC3 (Xq26), koji kodira Glipican-3 (GPC3), proteoglikan heparin sulfat proteaglikana na ćelijskoj površini, koji deluje kao negativni regulator Hedgehog signalizacije (Hh) tokom razvoja. Mutacije u GPC3 dovode do hiperaktivacije Hh signalizacije, što na kraju dovodi do prekomernog rasta i nastanka karcinoma. Zahvatanje (umnožavanje) gena GPC4 je takođe registrovano u jednom slučaju.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalna dijagnoza uključuje sindrome prekomernog rasta, kao što su Beckwith-Wiedemannov sindrom i Sotosov sindrom, te dodatne poremećaje poput krhkog X sindroma, Bannayan-Zonana sindroma, PTEN sindroma hamartoma tumora, Marshall sindroma, Nevo sindroma, mozaične trizomije 8 i Pallister-Killian sindroma (vidi ove pojmove).
Tretman
Lečenje zahteva multidisciplinarni pristup sa pedijatrijskim kardiolozima, neurolozima, ortopedima i logopedima. Kongenitalne malformacije mogu zahtevati operativni zahvat. Posebnu pažnju treba posvetiti srčanim nepravilnostima, koje su odgovorne za povećanu smrtnost i smrtnost kod novorođenčadi. Potrebne su redovne kontrole radi praćenja, dijagnostikovanja tummora.
Dijagnostičke metode
Dijagnoza se zasniva na kliničkim nalazima, porodičnoj anamnezi, genetskom testiranju na mutacije GPC3, GPC4 i CXORF5, i nizu uporednih analiza genomske hibridizacije (aCGH) genomske neravnoteže u Xp22 ili Xq26. Tehnike snimanja pomažu u otkrivanju koštanih anomalija i zahvaćenosti centralnog nervnog sistema. Pregled embrionalnih tumora vrši se snimanjem (serijski ultrazvuk abdomena i rendgenskih snimaka grudnog koša), serijskim merenjem tumorskih markera i metabolita kateholamina u urinu. Bubrežna funkcija se prati u slučaju bubrežnog zahvatanja.
Antenatalna dijagnoza
Prenatalna dijagnoza i / ili pre-implantaciono genetsko testiranje moguće je za trudnice ukoliko se zna da je u porodici i ranije identifikovana mutacija. Prenatalni ultrazvučni pregled može otkriti nesrazmerni porast fetusa, dok povišeni nivo alfa-fetoproteina u serumu majke takođe može biti koristan za sumnju na SGBS.
Epidemiologija
Prevalenca na rođenju nije poznata. Do danas je prijavljeno oko 250 slučajeva.
Genetsko savetovanje
SGBS sledi X-vezan polu-dominantni obrazac prenosa. U potomstvu obolelog muškarca ćerke su heterozigotne, a na sinove nema uticaja. Heterozigotna žena ima 25% šanse da ima obolelog sina i 25% šanse da ima ćerku nosioca (obično nije zahvaćena ili pokazuje minimalne kliničke nalaze zbog lionizacije). SGBS takođe može biti rezultat de novo mutacija (20-30% slučajeva).