Pallister-Hall sindrom
Definicija
Pallister-Hall sindrom (PHS) je pleiotropni autosomno dominantni malformativni poremećaj karakterisan hipotalamičnim hamartomom, disfunkcijom hipofize, bifidnim epiglotisom, polidaktilijom, te ređe bubrežnim abnormalnostima i genitourinarnim malformacijama.
Pretraga
Pun naziv
Pallister-Hall sindrom
Kratki naziv
Sinonimi
Hipotalamični sindrom hamartoblastoma
Orpha broj
672
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
NULL
Nasleđivanje
Autozomno dominantno ili Nije primenljivo
Period početka bolesti
ICD 10
D33.0
OMIM
146510
UMLS
C0265220 C0342418
GARD
7305
MEDDRA
NULL
Tekstualni opis
Većina pacijenata sa PHS prezentuje se pri rođenju sa skeletnom polidaktilijom trećeg ili četvrtog prsta ili postaksijalnom polidaktilijom; bilo koji mogu biti praćeni kožnom sindaktilijom i displazijom noktiju. Odlike lica mogu uključivati kratki nos, ravni nosni most i nisko postavljene, uglaste posteriorno postavljene uši. Rascep nepca, rascep uvule i višestruka bukalna frenula zabeleženi su kod nekih pacijenata. Asimptomatski bifidni epiglotis gotovo je patognomoničan, međutim, neki pacijenti imaju ozbiljnije fisure zadnjeg larinksa što dovodi do potencijalno fatalne respiratorne insuficijencije. Hipotalamični hamartom je često asimptomatski, međutim, može biti povezan i sa panhipopituitarizmom. Akutna primarna insuficijencija nadbubrežne žlezde (vidi ovaj termin) takođe se može javiti u težim slučajevima, kao i blaži oblici nadbubrežne insuficijencije. Preuranjeni pubertet se manifestuje u nekim slučajevima. Neurološka zahvaćenost može uključivati gelastičnu epilepsiju (napadaji koji se manifestuju kao grimase lica, osmeh ili smeh) ili druge vrste napada. Prijavljene su bubrežne ageneze ili displazije, kao i druge genitourinarne anomalije, uključujući vaginalnu atreziju ili hidrometrokolpos, mikrofalus ili kriptorhidizam. Ostali nalazi mogu uključivati intrauterinu zaostalost u rastu, abnormalnu lobaciju pluća, generalizovanu displaziju skeleta sa mezomeličnim skraćivanjem i radijalnim savijanjem udova, neperforirani anus i urođene srčane mane (vidi ovaj izraz).
Etiologija
PHS je posledica mutacija gena GLI3 (7p13) koji kodira faktor transkripcije aktiviran putem sonic hedgehog puta. Mutacije dovode do promena u ekspresiji gena tokom razvoja.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalne dijagnoze uključuju oralno-facijalno-digitalni sindrom tipa 6, Holzgreve-Wagner-Rehder sindrom, McKusick-Kaufman sindrom, Holt-Oram sindrom, Bardet-Biedlov sindrom, Smith-Lemli-Opitz sindrom, kao i kraniofaringiom, Greigov cefalopolisindaktilijski sindrom Van Creveld-ov sindrom (vidi ove pojmove) i sindrom urođenog hipotalamičnog hamartoma.
Tretman
Lečenje je simptomatsko. Medicinska snimanja treba da uključe MRI za procenu hipotalamičnog hamartoma, rendgenske snimke šaka i stopala i ceolog skeleta, kao i ultrazvuk bubrega. Treba izvršiti laboratorijsku procenu koja uključuje punu endokrinološku funkciju i analizu sinteze holesterola. Po rođenju treba pratiti disanje pacijenata sa polidaktilijom i izvršiti indirektnu laringoskopiju. Možda će biti potrebna traheotomija. Ako postoji, mora se preduzeti hirurška intervencija za neperforisani anus. Do kraja života može biti potrebna višestruka terapijska zamena hormona.
Dijagnostičke metode
Klinički dijagnostički kriterijumi pacijenata sa najmanje jednim članom porodice sa PHS zahtevaju dva nalaza: hipotalamički hamartom, vizuelizovan na magnetnoj rezonanci (MRI) kao hipotalamička masa u srednjoj liniji koja ne prima kontrast koja je izointenzivna u sivoj masi u svim pulsnim sekvencama i mezoaksijalna polidaktilija. Dijagnoza se može potvrditi analizom kompletne sekvence GLI3.
Antenatalna dijagnoza
Antenatalno genetsko testiranje može se razmotriti u porodicama koje imaju poznatu PHS uzročnu mutaciju GLI3, a fetalni MRI može isključiti hipotalamički hamartom. Međutim, porodične pojava PHS je uglavnom blaža od sporadične forme.
Epidemiologija
Do danas je prijavljeno približno 100 pacijenata.
Genetsko savetovanje
PHS je autozomno dominantan, prenosi se na 50% potomaka, ali ekspresija je veoma promenljiva i mnogi slučajevi su sporadični zbog de novo mutacija.