Stečena bulozna epidermoliza

Definicija

Epidermolisis bullosa acquisita (EBA) je subepidermalna bulozna dermatoza autoimunog porekla koja je dobila ime zbog sličnosti sa naslednim oblicima bulozne epidermolize (HEB), a naročito distrofičnom HEB.

Pretraga

Pun naziv

Stečena bulozna epidermoliza

Kratki naziv

Sinonimi

Epidermolysis bullosa acquisita

Orpha broj

46487

Kategorija

Podkategorija

Naziv na stranom jeziku

Prevalenca

Nepoznato

Nasleđivanje

Nije primenljivo

Period početka bolesti

ICD 10

L12.3

OMIM

NULL

UMLS

C0079293

GARD

6360

MEDDRA

10056508
Tekstualni opis
Bolest se manifestuje u dva klinička oblika: klasični oblik i inflamatorni oblik. U klasičnom obliku, početak se javlja u odrasloj dobi, a bule mogu biti mekane, napete ili hemoragične, lokalizovane na inače zdravoj koži. Lezije su obično pokrenute manjom traumom i uglavnom su lokalizovane na mestima koja se lako povređuju. Zahvatanje sluzokože, kose i noktiju je često. Zapaljenski oblik je prepoznat nedavno i podseća na bulozni pemfigoid (vidi ovaj termin) sa bulama koje se razvijaju na eritematoznim lezijama kože, plakovima bez buloznih erupcija i difuznim lezijama koje nisu ograničene na mesta koja su sklona traumi. Bolest se manifestuje tokom detinjstva. EBA je prisutan u kombinaciji sa drugom bolešću (naročito Kronovom bolešću, hemoragičnim rektokolitisom ili dijabetes melitusom) u 10-50% slučajeva. O nozološkim granicama između EBA i buloznog sistemskog eritematoznog lupusa (videti ovaj termin) se i dalje raspravljaja.
Etiologija
EBA je uzrokovana produkcijom antitela na bazalnu membranu kože, glavne komponente sidrenih vlakana smeštenih u dermalno-epidermalnom spoju, ispod lamine densa. Kao i kod distrofičnog HEB izazvanog mutacijama gena koji kodira kolagen VII, taloženje antitela na kolagen VII dovodi do cepanja između epidermisa i dermisa ispod lamine densa.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalna dijagnoza treba da obuhvati i druge subepidermalne, autoimune bulozne bolesti.
Tretman
Prva linija lečenja koncipirana je na primeni dapsona ili sulfasalazina. Imunosupresivna terapija (poput lečenja ciklosporinom) može biti potrebna u težim slučajevima. Iako su neophodna dalja ispitivanja, ohrabrujući rezultati su dobijeni i kod drugih pristupa kao što su intravenska terapija imunoglobulinom, vantelesna fotohemoterapija i, od skoro terapijom rituksimabom.
Dijagnostičke metode
Dijagnoza se oslanja na rezultate histološke analize, indirektnih ili direktnih studija imunofluorescencije, imunoblotinga i imunske elektronske mikroskopije.
Antenatalna dijagnoza
Epidemiologija
Prevalenca je nepoznata, ali incidenca se procenjuje na 1 od 96.200 novih slučajeva godišnje.
Genetsko savetovanje
Terapija
Klinička istraživanja