Bamforth-Lazarus sindrom
Definicija
Izuzetno je redak sindrom urođenog hipotireoidizma koji se odlikuje disgenezom štitne žlezde (uglavnom atireozom), rascepom nepca i špicastom kosom, sa ili bez atrezije hoana i bifidnim epiglotisom. Dismorfizam lica i porencefalija su zabeleženi u pojedinačnim slučajevima.
Pretraga
Pun naziv
Bamforth-Lazarus sindrom
Kratki naziv
Sinonimi
Bamforth-ov sindrom
Sindrom atireoidnog hipotireoidizma - šiljaste kose i rascepa nepca
Sindrom hipotiroidizma-rascepa nepca
Orpha broj
1226
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
NULL
Nasleđivanje
Autozomno recesivno
Period početka bolesti
ICD 10
E03.1
OMIM
241850
UMLS
C1855794
GARD
414
MEDDRA
NULL
Tekstualni opis
Novorođenčad se rađaju sa disgenezom štitaste žlezde (u većini slučajeva atireozom) koja dovodi do urođenog hipotiroidizma koji se manifestuje letargijom, smetnjama hranjenja, makroglosijom, hladnom ili išaranom kožom, upornom žuticom i pupčanom kilom. Česta je i novorođenačka hiperbilirubinemija. Sva novorođenčad sa Bamforth-Lazarusovim sindromom imaju rascep nepca i bodljikavu kosu. Neki se takođe mogu prezentovati sa honalnom atrezijom i bifidnim epiglotisom. U jednom slučaju je zabeležen dismorfizam lica koji se sastoji od mikrocefalijom, hipertelorizmom, antevertovanim naresima, uskim nosnim mostom, nisko postavljenim ušima, malom vilicom i retrognatijom. Porencefalija je takođe nedavno opisana u jednom slučaju.
Etiologija
Bamforth-Lazarusov sindrom nastaje usled homozigotnih missense mutacija gubitka funkcije, smeštenih unutar domena viljuške gena FOXE1 (9q22), koji kodiraju transkripcioni faktor štitaste žlezde 2 (TTF-2). TTF-2 se eksprimira u štitnoj žlezdi (kao i drugde, poput jezika, epiglotisa i nepca) i smatra se da igra presudnu ulogu u morfogenezi štitne žlezde. Do sada prijavljeni slučajevi su svi posledica homozigotnih mutacija gubitka funkcije, osim jednog slučaja koji je nedavno opisan sa novom homozigotnom mutacijom FOXE1 koja uzrokuje povećanu ekspresiju gena štitaste žlezde.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalne dijagnoze uključuju i druge oblike sindromskog hipotiroidizma kao što je Johanson-Blizzardov sindrom (vidi ove pojmove).
Tretman
Supstituciona terapija hormonima štitnjače je standardni tretman za one sa Bamforth-Lazarusovim sindromom i treba je započeti što je pre moguće. Potrebna doza sintetičkog tiroksina (T4) zavisi od starosti, težine pacijenta i svih drugih zdravstvenih stanja. Preporučuje se redovno praćenje kako bi se pratila svaka oscilacija nivoa TSH, a lečenje je doživotno. U novorođenčadi rođenih sa hiperbilirubinemijom, fototerapija je često efikasna. O hirurškim postupcima rascepa nepca (maksilofacijalna rekonstrukcija lica i plastična hirurgija) i honalnoj atreziji (operacija ponovnog otvaranja nosnih prolaza) treba razgovarati sa lekarima u specijalizovanom zdravstvenom centru. Takođe može biti potrebna logopedska terapija.
Dijagnostičke metode
Dijagnoza se zasniva na kliničkim nalazima urođenog hipotiroidizma sa rascepom nepca i šiljastom kosom, kao i nalazima ultrasonografije štitaste žlezde (USG) i kompjuterskom tomografijom. Tkivo štitaste žlezde je ili potpuno odsutno ili afunkcionalno. Treba izmeriti nivoe stimulišućeg hormona štitaste žlezde (TSH) u serumu (nivoi će biti povišeni na na skriningu novorođenčeta, testom filter papirom, kao što se to i viđa u svim slučajevima atireoze) da bi se odredila neophodna doza lečenja. Molekularno genetsko testiranje može identifikovati mutaciju gena FOXE1, potvrđujući dijagnozu.
Antenatalna dijagnoza
Prenatalna dijagnoza se ne vrši.
Epidemiologija
Do danas je prijavljeno samo 8 pacijenata iz 6 porodica.
Genetsko savetovanje
Bolest se nasleđuje autozomno recesivno i moguće je genetsko savetovanje. Većina pacijenata koji su do danas prijavljeni potiču od konsangvinih roditelja, gde su oboje bili heterozigotni na genetske mutacije.