Alpers- Huttenlocher sindrom

Definicija

Cerebrohepatopatija je retka i ozbiljna forma sindroma iscrpljenosti mitohondrijalne DNK (mtDNK), koju karakteriše trijada: progresivna razvojna regresija, teške konvulzije i zatajenje jetre.

Pretraga

Pun naziv

Alpers- Huttenlocher sindrom

Kratki naziv

-

Sinonimi

Bolest progresivne degeneracije neurona u detinjstvu sa bolešću jetre; Alpersov sindrom; Alpersova progresivna sklerotična poliodistrofija

Orpha broj

726

Kategorija

Podkategorija

Naziv na stranom jeziku

-

Prevalenca

NULL

Nasleđivanje

Autozomno recesivno

Period početka bolesti

-

ICD 10

G31.8

OMIM

203700

UMLS

C0205710

GARD

5783

MEDDRA

10062943
Tekstualni opis
Razvoj je uglavnom normalan do očetka bolesti i ispoljavanje je veoma varijabilno. Načešća dob u kojoj počinje bolest je između 2 i 4 godine (od 3 meseca do 36 godina). Epi napadi (uglavnom parcijalni, sekundarno generalizovani tonično-klonični, ili miokloni) su često prvi simptomi, koji posle prerastaju u fokalni status epileptikus, epilepsia partialis continua, i/ili multifokalna mioklona epilepsija. Napadi u početku mogu reagovati na lečenje, ali kasnije obično ne reaguju na lekove. Glavobolja, smetnje vida i poremećaji kretanja (mioklonus i horeoatetoza) su takođe česti. Cerebralna ataksija se razvija kod većine pacijenata. Periferna neuropatija se razvija kod mnogih i postaje izrazito česta kod starije decei madjih odraslih. Gubitak kognitivne funkcije napreduje sa varijacijama (rapidna regresija se viđa kod infektivnih bolesti) sa manifestacijama koje uključuju somnolenciju, iritabilnost, gubitak mogućnosti koncentracije, gubitak jezičkih veština i deficite pamćenja, i završava se sa demencijom i gubitkom vida. Gastrointestinalni simptomi (npr. disfunkcija gutanja, crevni dismotilitet) je takođe primećen. Bolesti jetre mogu biti prikrivene godinama pre prve akutne egzacerbacije, ali može piti i prvi prezentujući simptom kod neke dece. Klinički tok abnormalnosti mozga i jetre je često epizodan sa akutnim egzacerbacijama koje su praćene periodima delimičnog oporavka.
Etiologija
AHS je uzrokovan mutacijama na polimeraza gama (POLG) genu (15q24). Ovaj gen enkodira DNK polimeraza podjedinicu gamma-1, koja je deo replikacije i reparacije mtDNA. Ekogenetski i epigenetski stresori, uključujući i slučajne infekcije i lekove kao što je valproinska kiselina, mogu ubrzati pojavu simptoma i modifikovati razvijanje fenotipa.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalne dijagnoze su brojne sa nekim primerim agde su bolesti fenokopije uzrokovane sa mutacijama na C10ORF2 gebu (10q24), koji mogu uzrokovati autozomno dominatnu progresivnu spoljašnju oftalmoplegiju (adPEO) kao i recesivne mutacije koje mogu voditi do drugih fenotipova koji se mogu preklapati sa AHS. Ostali poremećaji uključuju infantilnu neuronsku ceriod- lipofuscinozu, kasno infantilnu neuronsku ceroid-lipofuscinozu, MERRF i MELAS. Ostali POLG-povezani poremećaji uključuju sindrom recesivne mitohondrijalne ataksije (MIRAS), spektar ataksije neuropatije (ANS), i autozomno recesivni PEO.
Tretman
Ne postoji lek za AHS i lečenje je simptomatsko i palijativno. Antikonvulzivna terapija je prepisana za tretman epileptičnih napada ali nije uvek uspešna. Valproinska kiselina može biti okidač ili pogošati bolest jetre, kontraindikovana je. Okupaciona, fizikalna i/ili terapija govora može biti ponuđena da bi se zadržala neurološka funkcija što je duže moguće. Plasiranje traheostome, veštačka ventilacija i plasiranje gastrične sonde za hranjenje molže biti neophodno kako bolest napreduje.
Dijagnostičke metode
Dijagnoza se zasniva na kliničkim i laboratorijskim nalazima. Nalazi elektroencefalograma uključuju eksplozivne epi napade sa predominacijom epileptiformnih pražnjenja asimetrično okcipitalno, što dalje prerasta u epilepsia partialis continua Ili status epilepticus. Neuroimidžing može pokazati neuronski gubitak/gliozu i generalizovanu atrofiju mozga. Kako bolest napreduje, primećene su i deficijencije mitohondrijalnih respiratornih lanaca i niski nivoi mtDNK u jetri i mišićima. Molekularna genetska testiranja kojima se otkrije POLG mutacija potvrđuju dijagnozu.
Antenatalna dijagnoza
Prenatalna dijagnoza je moguća kod porodica sa vecv utvrđenim mutacijama koje izazivaju bolest.
Epidemiologija
Učestalost AHS se procenjuje da je izmedju 1/100,000 i 1/250,000.
Genetsko savetovanje
AHS se nasledjue autozomno recesivno. Genetsko savetovaje je moguće.
Terapija
-
Klinička istraživanja
-