Apertov sindrom
Definicija
Čest oblik akrocefalosindaktilije, grupa naslednih kongenitalnih poremećaja malformacija, koje karakterišu kraniosinostoza, hipoplazija srednjeg masiva lica i anomalije prstiju na rukama i nogama i/ili sindaktilija.
Pretraga
Pun naziv
Apertov sindrom
Kratki naziv
Sinonimi
ACS1 Akroencefalosindaktilija tip 1
Orpha broj
87
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Acrocephalosyndactyly type 1
Prevalenca
1-9 / 100 000
Nasleđivanje
Autosomno dominantno
Period početka bolesti
Antenatalno, neonatalni period
ICD 10
Q87.0
OMIM
101200
UMLS
C0001193 C1510455
GARD
5833
MEDDRA
10002943
Tekstualni opis
Pacijenti uglavnom imaju opsežna strukturna i funkcionalna oštećenja, povezana sa deformacijama lobanje i udova. Kraniosinostoza može dovesti do akrobrahikefalije ili turribrahikefalije sa odloženim zatvaranjem fontanela i mogućim uticajem na rast mozga i neurološki razvoj. Mikrocefalija je takođe moguća. Malformacije udova se uglavnom sastoje od mekog tkiva i koštane sindaktilije na rukama i nogama (uključujući promenljiv broj prstiju), povremeno rizomelno skraćivanje i ankilozu lakta, sa funkcionalnim oštećenjima i ograničenom pokretljivošću. Nalaz na licu može uključiti hipoplaziju srednjeg masiva lica koja je uglavnom umerena, do teška sa hipoplazijom maksile, plitkim orbitama, strabizmom, hipertelorizmom, kosim palpebralnim fisurama i proptozom, kao i ugnutim korenom nosa i devijacijom septuma. Nalazi stomatoloških pregleda uključuju odloženo izbijanje zuba, impakciju, zadebljane, otečene desni i nedostatak zuba, zajedno sa velikim rizikom od karijesa. Učestali su jednostrani i obostrani ukršteni zagrižaj. Uobičajene povezane komplikacije uključuju hroničnu upalu srednjeg uha (otitis media), gubitak sluha i povećan očni pritisak koji može prouzrokovati slepilo. Umereni do teški intelektualni invaliditet i promenljivo zaostajanje u razvoju su takođe česti kod Apertovog sindroma (više od 50% slučajeva).
Prema dostupnim izveštajima, neki pacijenti imaju agenezu korpusa kalozuma, ventikulomegaliju, hidrocefalus, srasle vratne pršljenove (obično C5 - C6), a povremeno i srčane i gastrointestinalne defekte, radiohumeralnu sinostozu ili rascep veluma.
Etiologija
Mutacija gena FGFR2 (10k25.3-10k26) koja je uključena u ćelijsku signalizaciju tokom embrionalnog razvoja uzrok je Apertovog sindrom. Godine života oca (starost) povezane su sa javljanjem de novo mutacija, koje su prisutne u većini slučajeva.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalna dijagnoza uključuje i druge sindrome sa kraniosinostozom, kao što su Pfeiffer, Crouzon, Saethre-Chotzen, Muenke i Jackson-Veiss sindromi (vidi ove pojmove).
Tretman
Neophodan je multidisciplinarni pristup, uz praćenje tokom celog života. Lečenje prvenstveno uključuje otvaranje kraniosinostoze, praćeno hirurškom korekcijom srednjeg masiva i reparativni ili kozmetički tretman drugih malformacija. Uspešno lečenje može poboljšati estetiku i funkcionalne performanse (disanje, žvakanje, zdravlje usta i oka). Kod pacijenata sa sindaktilijom po tipu rukavice bez prstiju (eng. mitten-glove), hirurško odvajanje prstiju generalno pruža malo funkcionalnih poboljšanja. Takođe treba uzeti u obzir psihosocijalne aspekte sindroma.
Dijagnostičke metode
Dijagnoza se zasniva na kliničkom nalazu pri rođenju. U nekim slučajevima, moguća je identifikacija i prenatalno. Dijagnoza se može potvrditi molekularnim genetskim ispitivanjima.
Antenatalna dijagnoza
Epidemiologija
Izveštaji navode da procenjena incidencija Apertovog sindroma iznosi 1/100 000 do 1/160 000 živorođenih.
Genetsko savetovanje
Prenatalni MRI ili molekularno genetsko testiranje mogu se koristiti za dijagnozu kod suspektnih slučajeva.