Beckwith-Wiedemann sindrom
Definicija
Beckwith-Wiedemannov sindrom (BWS) je genetski poremećaj koji se karakteriše prekomernim rastom, predispozicijom ka tumorima i urođenim malformacijama.
Pretraga
Pun naziv
Beckwith-Wiedemann sindrom
Kratki naziv
Sinonimi
Wiedemann-Beckwith sindrom_x000D_
BWS_x000D_
Sindrom exomphalos-macroglossia-gigantizam
Orpha broj
116
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
1-5 / 10 000
Nasleđivanje
Nepoznati ili Autozomno dominantno
Period početka bolesti
ICD 10
Q87.3
OMIM
130650
UMLS
C0004903
GARD
3343
MEDDRA
10050344
Tekstualni opis
Pacijenti imaju tendenciju rasta u drugoj polovini trudnoće i prvih godina života; visina odraslih je obično u normalnom rasponu. Nenormalni rast se takođe može pokazati kao hemihiperplazija i / ili makroglosija (što dovodi do poteškoća u hranjenju, govoru i retko, apneji za vreme spavanja). Hipoglikemija je prijavljena kod 30-50% novorođenčadi. Prepoznatljivi gestalt na licu je čest i često se normalizuje u odrasloj dobi. Pored makrosomije, makroglosije, hemihiperplazije i hipoglikemije, karakteristični nalazi mogu obuhvatati omphalocele / umbilikalnu herniju / dijastazu recti, embrionalni tumor, nagib prednje ušne školjke i zadnju helikalnu jamu, nevus flammeus ili druge vaskularne malformacije, visceromegaliju organa, fetalne adrenokortikalne citomegalije (patognomonične), bubrežnih abnormalnosti, pozitivne porodične anamneze i retko rascep nepca. Srčane malformacije nalaze se u 9-34% slučajeva, a otprilike polovina ima kardiomegaliju koja se spontano razrešava. Kardiomiopatija je retka. Pacijenti su visoko predisponirani za embrionalne malignitete, prvenstveno u prvih 8 godina života, sa procenom rizika od 7,5% (raspon 4 - 21%).
Etiologija
BVS nastaju različitim epigenetskim i / ili genetskim promenama koje disregulišu utisnute gene na hromozomu 11p15.5. Molekularne podskupine povezane su sa različitim rizicima recidiva i različitim kliničkim nalazima (npr. rizik od tumora).
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalne dijagnoze uključuju sindrome Simpson-Golabi-Behmel, Costello, Perlman i Sotos i mukopolisaharidozu tipa VI (vidi ove pojmove).
Tretman
Lčenje obično uključuje standardne suportativne medicinske i hirurške strategije. Skrining na tumore treba započeti ako se sumnja / dijagnostikuje BVS i kod pacijenta koji nije klinički pogođen, ali je monozigotski blizanac, ali ne treba ga voditi u korelaciji genotipa / fenotipa u ovom trenutku. Skrining na hipoglikemiju trebalo bi obaviti u neonatalnom periodu ako postoje sugestivni ili dijagnostički prenatalni nalazi, pa čak i za novorođenčad koja nisu pogođena kliničkim rizikom, sa povećanim rizikom zasnovanim na porodičnoj anamnezi.
Dijagnostičke metode
Uopšteno, dijagnoza je podržana prisustvom najmanje tri karakteristična klinička nalaza, međutim razvoj embrionalnog tumora može se dogoditi sa „blažom“ prezentacijom. Pozitivni molekularni testovi mogu potvrditi dijagnozu; međutim negativan rezultat ne isključuje BVS.
Antenatalna dijagnoza
Mogu se ponuditi prenatalna ispitivanja uzorkovanjem horionskih čupica ili amniocentezom, posebno ako je utvrđena citogenetska ili genomska abnormalnost; Promene metilacije se trenutno pouzdanije otkrivaju amniocentezom. Amniocenteza se takođe može ukazati na nalaz koji je povezan sa BVS otkriven na ultrazvuku fetusa (npr. fetalna omphalocele). U nedostatku poznatog molekularnog oštećenja, skrining se može obaviti merenjem alfa-fetoproteina u serumu majke i ciljanim ultrazvučnim skriningom.
Epidemiologija
Genetsko savetovanje
Bolest se javlja sporadično (85%), ali se prenosi porodično (15%). Preporučuje se genetsko savetovanje, a procena rizika od recidiva i kaskadno genetsko testiranje treba da uzmu u obzir porodičnu istoriju i molekularnu podgrupu pogođenog člana porodice.