Bolest hemoglobina H
Definicija
Bolest hemoglobina H (HbH) je umereni do teški oblik alfa-talasemije (vidi ovaj pojam) koji karakteriše izražena mikrocitna hipohromna hemolitička anemija.
Pretraga
Pun naziv
Bolest hemoglobina H
Kratki naziv
Sinonimi
HbH bolest
Alpha-thalassemia intermedia
Orpha broj
93616
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
NULL
Nasleđivanje
Autozomno recesivno
Period početka bolesti
ICD 10
D56.0
OMIM
613978
UMLS
C0002312 C1260396 C3161174
GARD
NULL
MEDDRA
10063435
Tekstualni opis
Kliničke karakteristike su veoma promenljive i uglavnom se razvijaju u prvim godinama života, ali kod nekih pacijenata se mogu razviti do odrasle dobi. Početni znakovi se mogu primetiti samo tokom rutinskih hematoloških analiza. Pacijenti imaju promenljivu mikrocitnu hipohromnu hemolitičku anemiju, splenomegaliju (50 do 80%) i ređe hepatomegaliju (50%), blagu žuticu (20-40%) i blagu do umerenu beta-talasemiju major (vidi ovaj pojam) nalik skeletne promene koje uglavnom pogađaju lice (30%). Takođe su pronađeni hipersplenizam i kamen u žuči, kao i akutne epizode hemolize kao odgovor na oksidativne lekove i infekcije. Hidrops fetalis (vidi ovaj pojam) prisutan je u veoma retkim slučajevima. Preopterećenje gvožđem uobičajeno je kod starijih pacijenata, čak i u odsustvu transfuzije, i pripisuje se hiperapsorpciji gvožđa. Zabeleženo je usporavanje rasta kod dece.
Etiologija
HbH bolest obično je uzrokovana inaktivacijom tri alela alfa-globina što dovodi do podprodukcije alfa-globinskih lanaca Hb, uz formiranje beta-4 tetramera (HbH). HbH tetrameri imaju visok afinitet prema kiseoniku i veoma su nestabilni, talože se kao toksična Hajnzova tela. Formiranje Heinzovih tela preovlađuje u zrelim crvenim krvnim ćelijama, što dovodi do prerane hemolize, a ne do neefikasne eritropoeze. Povećava se pod oksidativnim stresom, što objašnjava hiperhemolizu povezanu sa infekcijom ili unosom oksidantnih lekova. Bolest je uzrokovana složenim heterozigotnim ili homozigotnim mutacijama u genima HBA1 ili HBA2 (16p13.3). Težina bolesti povezana je sa njenom molekularnom osnovom: pacijenti sa nedelecionalnim vrstama HbH bolesti, poput mutacije Constant Spring, teže su pogođeni od onih sa uobičajenim delecijskim tipovima.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalna dijagnoza uključuje ostale hemolitičke anemije i intelektualni deficit vezan za alfa-talasemiju X (ATRX, vidi ovaj pojam).
Tretman
U češćem blažem obliku pacijenti mogu zahtevati povremenu terapiju transfuzijom krvi. U težim slučajevima potrebne su redovne transfuzije. Splenektomija se mora izvesti samo u prisustvu očitog hipersplenizma, jer je povezana sa povećanim tromboembolijskim komplikacijama. Može biti potrebna helacija gvožđa, a preopterećenje gvožđa treba nadgledati nivoom feritina u serumu i snimanjem magnetne rezonance jetre (MRI).
Dijagnostičke metode
HbH bolest treba razmotriti kod novorođenčadi ili dece sa blagom do umerenom mikrocitnom hipohromnom hemolitičnom anemijom i hepatosplenomegalijom. Heinzova tela mogu se otkriti na krvnim mrljama nakon bojenja krezilom. Biohemijska analiza Hb otkriva prisustvo HbH (5-30%). Dijagnoza se potvrđuje genetskim testiranjem.
Antenatalna dijagnoza
Epidemiologija
HbH bolest uglavnom se javlja u jugoistočnoj Aziji, na Bliskom istoku i na Mediteranu. Nije poznata tačna prevalenca, ali se navodi da iznosi oko 1 / 1,000,000 za teške oblike alfa-talasemije u Severnoj Evropi i Severnoj Americi.