Bubrežni kolobomski sindrom
Definicija
Genetsko stanje karakteriše se displazijom optičkog nerva i hipodisplazijom bubrega.
Pretraga
Pun naziv
Bubrežni kolobomski sindrom
Kratki naziv
Sinonimi
Koloboma optičkog nerva sa bubrežnom bolešću
Papilo-bubrežni sindrom
Orpha broj
1475
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
Nepoznato
Nasleđivanje
Autozomno dominantno
Period početka bolesti
ICD 10
Q60.4
OMIM
120330
UMLS
C1852759
GARD
4106
MEDDRA
Tekstualni opis
RCS karakterišu pre svega okularni znakovi (77%) i bubrežne manifestacije (92%). Očne anomalije sastoje se od širokog i ponekad iskopanog displastičnog optičkog diska sa pojavom krvnih sudova mrežnjače sa periferije diska, koje se često naziva i kolobom optičkog nerva ili anomalija „jutarnje slave“. Navedeni nalazi mogu uključivati mali prečnik rožnjače, kolobom mrežnjače, skleralni stafilom, smanjeni prečnik rožnjače, ciste optičkog nerva, mikroftalmiju, fovealnu hipoplaziju i pigmentnu makularnu displaziju. Takođe su prijavljeni nistagmus i miopija. Posledice uključuju smanjenu oštrinu vida, slepilo i odvajanje mrežnjače. Poremećaji bubrega i / ili insuficijencija su često tipična karakteristika i sastoje se od malih i nenormalno formiranih bubrega poznatih kao bubrežna hipodisplazija. Histološki, bubrezi pokazuju manje uvećane glomerule (oligomeganefronija). Ostali bubrežni nalazi uključuju multicistični displastični bubreg i potkovičast bubreg. Posledice uključuju hipertenziju, proteinuriju, veziko-ureteralni refluks i bubrežnu insuficijenciju koja često napreduje do krajnjeg stadijuma bubrežne bolesti (ESRD). ESRD može biti prenatalno prisutan sa ozbiljno hipoplastičnim ili displastičnim bubrezima i oligohidramnijama što rezultira gubitkom ploda zbog Potterove sekvence. Pacijenti mogu da napreduju u hroničnu bolest bubrega u stadiju 5 u bilo kojem uzrastu. Zabeležena je visoka učestalost gubitka sluha kod 7% pacijenata.
Etiologija
Mutacije u PAX2 genu (10q24) identifikovane su kod otprilike 1/2 pacijenta sa bubrežnom hipodisplazijom i abnormalnostima optičkog nerva. Mutacije PAX2 identifikovane su u oko 9% neselektovanih osoba sa bubrežnom hipoplazijom. Genetska osnova preostalih slučajeva nije poznata.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalna dijagnoza uključuje stanja u kojima su identifikovani kolobomi i bubrežne anomalije, kao što su CHARGE sindrom i Joubertov sindrom sa okulorenalnom defektu (vidi ove pojmove). Međutim, ovi poremećaji uglavnom imaju i druge karakteristične nalaze koji nisu pronađeni u RCS-u.
Tretman
Lečenje uključuje brigu o bubrežnim i oftalmološkim manifestacijama. Procena pacijenta treba da uključuje testiranje bubrežne funkcije, bubrežni ultrazvuk, analizu urina (proteinurija), merenje krvnog pritiska i procenu vezikularnog refluksa ako je klinički indikovano. Preporučuje se dugotrajno praćenje od strane nefrologa i oftalmologa. Po potrebi se može zatražiti konsultacija i stručnjaka za slab vid. Audiološka procena gubitka sluha HF je naznačena jer može utiecati na verbalnu komunikaciju.
Dijagnostičke metode
Formalni dijagnostički kriterijumi nisu utvrđeni. Međutim, na poremećaj treba posumnjati kod pacijenata koji imaju klasične nalaze displazije optičkog nerva ili koloboma i bubrežne hipodisplazije. Oligomeganefronija je čest histološki nalaz u bubrežnoj hipodisplaziji, ali nije patognomoničan za RCS.
Antenatalna dijagnoza
Prenatalna dijagnoza ili pre-implantacijsko genetsko testiranje moguće je ako je u porodici identifikovana jasno patogena mutacija PAX2.
Epidemiologija
Prevalencija i prevalenca na rođenju nisu poznati. Zabeleženo je 177 slučajeva pozitivnih na mutaciju (90 različitih porodica). Broj mutacija-negativnih osoba sa kliničkim nalazima RCS-a nije poznat. Nema etničke predispozicije.
Genetsko savetovanje
RCS se nasleđuje po autozomno dominantnom obrascu, mada to komplikuju de novo slučajevi, promenljiva ekspresija, nepotpuna klinička penetracija i majčinski i očinski gonozomalni mozaicizam.