Deficijencija purinske nukleozidne fosforilaze

Definicija

Retka imunološka bolest karakteriše se progresivnom imunodeficijencijom koja uzrokuje rekurentne i oportunističke infekcije, autoimunitet, malignitete, kao i neurološke manifestacije.

Pretraga

Pun naziv

Deficijencija purinske nukleozidne fosforilaze

Kratki naziv

Sinonimi

PNP deficijencija PNPase deficijencija

Orpha broj

760

Kategorija

Podkategorija

Naziv na stranom jeziku

Prevalenca

Nepoznato

Nasleđivanje

Autozomno recesivno

Period početka bolesti

ICD 10

D81.5

OMIM

613179

UMLS

C0268125

GARD

4606

MEDDRA

Tekstualni opis
Nedostatak PNP obično se manifestuje posle 1. godine života, uz povremene, oportunističke infekcije izazvane bakterijskim, virusnim (poput virusa varicella zoster) i gljivičnim (poput Pneumocistis carinii) patogenima. Osetljivost na infekcije je različita u rasponu od klasičnog SCID-a u dojenačkoj dobi do retkih infekcija tokom detinjstva. Takođe je prijavljen zastoj u razvoju. Do 2/3 pacijenata ima neurološke tegobe, uključujući disfunkciju motornog sistema, hiper / hipotoniju, spastičnu parezu, ataksiju, hiperaktivnost i probleme u ponašanju. Češće se primećuju cerebrovaskularne nesreće i senzorineuralna gluvoća. Neurološka uključenost često prethodi imunim abnormalnostima. Autoimune bolesti se javljaju u 1/3 slučajeva, a najčešća manifestacija toga je autoimuna hemolitička anemija. Takođe su prijavljeni imuna trombocitopenična purpura i sistemski eritematozni lupus (vidi ove pojmove).
Etiologija
Manjak PNP je uzrokovan mutacijama gubitka funkcije u PNP genu (14q11.2) koji kodira ključni enzim (PNP) ​​na putu spasavanja purina. PNP je važan za uklanjanje metabolita raspada DNK i podstiče recikliranje purinskih baza. Nedostatak PNP omogućava unutarćelijsko nakupljanje takvih metabolita koji su posebno toksični za nezrele limfoidne ćelije, što dovodi do limfopenije i oslabljenog imuniteta ćelijskog posredovanja. Smatra se da je intracelularna akumulacija purinskih baza izazivala apoptozu neuronskih ćelija.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalna dijagnoza uključuje aplastične anemije, SCID, tešku kombinovanu imunodeficijenciju usled nedostatka adenozin deaminaze, ataksiju-telangiektaziju (vidi ove pojmove) i virusni meningoencefalitis.
Tretman
Specifična zamena enzima nije dostupna za nedostatak PNP-a, iako se pokazalo da česte transfuzije crvenih krvnih zrnaca bogate PNP-om daju privremenu benefit. Transplantacija matičnih ćelija hematopoetskih vrsta (HSCT) je jedina opcija lečenja za teški imuni deficit. Transplantirane ćelije isporučuju nedostajući enzim i tako obnavljaju purinsku homeostazu. Suportativno lečenje, uključujući intravensku imunoglobulinsku terapiju, profilaksu za Pneumocistis carinii i fizikalnu, okupacionu i govornu terapiju, smanjuje rizik od infekcije i može podstaći optimalni neurološki razvoj pacijenata.
Dijagnostičke metode
Dijagnoza se zasniva na kliničkom pregledu i na laboratorijskim nalazima koji pokazuju leukopeniju, tešku limfopeniju (nizak broj CD3, CD4 i CD8 i promenljivu funkciju B ćelija i imunoglobulina) i neutropeniju. Vrhunski dijagnostički markeri nedostatka PNP uključuju hipourikemiju, potpuno ili skoro potpuno odsustvo PNP aktivnosti u lizatu crvenih krvnih zrnaca i povećani nivo u urinu ili krvi inozina, guanozina i njihovih deoksi oblika. Dijagnoza se potvrđuje genetskim skriningom PNP-a.
Antenatalna dijagnoza
Merenjem ekscizije krugova T-ćelijskih receptora tokom skrininga novorođenčadi na SCID može se otkriti neki pacijenti koji pate od nedostatka PNP-a, iako uklanjanje metabolita majčinskim PNP-om može odložiti štetne efekte na limfocite sa nedostatkom PNP-a.
Epidemiologija
Do danas je u svetskoj literaturi zabeleženo manje od 70 slučajeva. Na nedostatak PNP otpada oko 4% pacijenata sa teškom kombinovanom imunodeficijencijom (SCID; videti ovaj pojam).
Genetsko savetovanje
Transmisija je autozomno recesivna i preporučuje se genetsko savetovanje.
Terapija
Klinička istraživanja