EEC sindrom
Definicija
EEC sindrom predstavlja genetski razvojni poremećaj karakterisan ektrodaktilijom, ektodermalnim displazijama i orofacijalnim rascepom (rascep usne ili nepca).
Pretraga
Pun naziv
EEC sindrom
Kratki naziv
Sinonimi
Sindrom ektrodaktilije-ektodermalne displazije-rascepa usne/nepca
Orpha broj
1896
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
1-9 / 100 000
Nasleđivanje
Autozomno dominantno
Period početka bolesti
ICD 10
Q82.4
OMIM
129900 604292
UMLS
C0406704 C1851841
GARD
2076
MEDDRA
Tekstualni opis
Tri kardinalna znaka sindroma su ektrodaktilija i sindaktilija ruku i stopala, rascep usne sa ili bez rascepa nepca (što može rezultirati oštećenjem govora) i abnormalnosti u nekoliko ektodermalnih struktura, uključujući kožu (tj. hipopigmentisanu i suvu kožu, hiperkeratozu, atrofiju kože), dlake (tj. fine i retke dlake i obrve), zubi (mali, odsutni ili displastični zubi), nokti (distrofija nokta) i egzokrinih žlezda (smanjenje / odsustvo znojnih, lojnih i pljuvačnih žlezda). Sindrom predstavlja široku intra- i interfamilijalnu kliničku varijabilnost: prisustvo kardinalnih znakova zajedno nije obavezno i svaki od njih se može izraziti u različitom stepenu težine. Ostale pridružene kliničke karakteristike uključuju abnormalnosti genitourinarnog sistema (tj. bubrežnu agenezu, atreziju uretre, hidronefrozu), konduktivni ili senzorineuralni gubitak sluha, korelaciju atrezije, hipoplaziju mlečne žlezde i bradavice, oftalmološke nalaze (tj. oštećenja usne duplje, fotofobiju, ulceracije rožnjače, keratitis , blefaritis, entropion), abnormalnosti žlezda (tj. hipoplastični timus, hipopituitarizam, nedostatak hormona rasta), a u izuzetnim prilikama, prisustvo belog sunđerastog nevusa, zastoj razvojnih karakteristika i maligni limfom. Pacijenti nemaju intelektualni deficit.
Etiologija
U više od 90% slučajeva, EEC nastaje zbog missense mutacija u nizu gena TP63 (3q27) koji kodiraju faktor transkripcije TP63 koji je neophodan za razvoj ektoderme i ekstermiteta. Ovi slučajevi odgovaraju klasičnom EEC sindromu (EEC tip 3) i izgleda da predstavljaju određeni stepen povezanosti genotipa i fenotipa. Ostali slučajevi odgovaraju EEC sindromu tipa 1, koji pokazuje pridružene kliničke karakteristike kao što su malformacije aurikula i malformacije srednjeg i unutrašnjeg uha, i mapiran je na 7q21. EEC tip 2 više ne postoji. EEC sindrom je autozomno dominantan poremećaj sa nepotpunom penetracijom (između 93 i 98%) i promenljivom ekspresijom.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Tretman
Lečenje je multidisciplinarno i zahteva evaluaciju od strane ortopedskih, plastičnih i stomatoloških hirurga, oftalmologa, dermatologa i logopeda. Hirurgija omogućava korekciju orofacijalnih i zubnih abnormalnosti i poboljšava funkciju i izgled ekstremiteta. Oftalmološka nega (npr. veštačke suze u slučaju suvih očiju) je neophodna da bi se izbegle komplikacije poput katarakte i ožiljaka rožnjače. U slučaju hipohidroze moraju se izbegavati povišene temperature, debela odeća i vežbanje.
Dijagnostičke metode
Dijagnoza se zasniva na kliničkom pregledu, RTG ekstremiteta i vilice i, prema pridruženim karakteristikama, ultrazvukom bubrega, oftalmološkim pregledima i biopsiji kože. Genetska ispitivanja mogu potvrditi dijagnozu.
Antenatalna dijagnoza
Antenatalna dijagnoza zasniva se na ultrasonografiji tokom drugog tromesečja trudnoće koja može otkriti strukturne abnormalnosti. Molekularna analiza uzorkovanjem horionskih čupica ili amniocentezom pomaže u potvrđivanju dijagnoze za porodice za koje je identifikovana mutacija koja uzrokuje bolest.
Epidemiologija
Tačna prevalenca nije poznata. U literaturi je opisano više od 300 slučajeva.
Genetsko savetovanje
Obolelim porodicama treba pružiti genetsko savetovanje koje će ih obavestiti o 50% šanse da pogođena osoba prenese mutaciju koja uzrokuje bolest. Zbog mozaicizma linije matičnih ćelija, roditelji koji nisu oboleli deteta sa sindromom EEC imaju 4% rizik da imaju drugo obolelo dete.