Fridrajhova ataksija

Definicija

Friedrajhova ataksija (FRDA) je nasledni neurodegenerativni poremećaj koji se klasično karakteriše progresivnom ataksijom hoda i ekstremiteta, dizartrijom, disfagijom, okulomotornom disfunkcijom, gubitkom dubokih tetivnih refleksa, piramidnim znacima, skoliozom, a kod nekih i kardiomiopatijom, dijabetes melitusom, gubitkom vida i oštećenjem sluha.

Pretraga

Pun naziv

Fridrajhova ataksija

Kratki naziv

Sinonimi

FRDA_x000D_FA

Orpha broj

95

Kategorija

Podkategorija

Naziv na stranom jeziku

Friedrich ataxia

Prevalenca

1-9 / 100 000

Nasleđivanje

Autozomno recesivno

Period početka bolesti

Detinjstvo, adolescencija

ICD 10

G11.1

OMIM

229300  601992

UMLS

C0016719

GARD

6468

MEDDRA

Prenatalna dijagnoza moguća je u porodicama sa poznatom mutacijom.
Tekstualni opis
Klasično manifestacija FRDA započinje u detinjstvu ili adolescenciji. Opšta nespretnost i ataksija u hodu su obično prvi znakovi koji se često pojavljuju, a zatim slede piramidalni znakovi, ataksija gornjih ekstremiteta i dizartrija. Okulomotorne manifestacije javljaju se rano i uključuju nestabilnost fiksacije (trzaji talasni pokreti) i nistagmus. Kasnije se može javiti gubitak vida. Auditorna neuropatija (8-39% slučajeva) dovodi do oštećenja sluha. Inteligencija je izgleda nepromenjena. Arefleksija i distalni senzorni ispadi prisutni su u većini slučajeva. Disfagija je u početku blaga, ali u uznapredovaloj bolesti može dovesti do gušenja hranom i tečnošću. Skolioza i deformiteti stopala (pes cavus i talipes equinovarus) mogu biti blagi ili onesposobljavajući. Spastičnost, koja se vidi kasnije tokom bolesti, kod nekih može dovesti do nelagode, bola, problema sa držanjem i kontrakturama. Srčana zahvaćenost (obično hipertrofična kardiomiopatija) obično se razvija posle neuroloških simptoma i uglavnom je asimptomatska. Dijabetes melitus, koji se vidi u čak 30% slučajeva, često se ispoljava kasnije. U nekim je slučajevima primećena je hiperaktivnost mokraćne bešike. Prosečno vreme od pojave simptoma do vezanosti za invalidska kolica je 15,5 godina (raspon 3 do 44). Opisano je nekoliko atipičnih fenotipa, ali preklapanje je značajno. Prognoza Prognoza se poboljšala, ali još uvek značajno utiče na kvalitet života. Prosečan životni vek je oko 40 godina, zavisno od uzrasta pri početka tegoba i prisustva dijabetesa i kardiomiopatije. Smrt je uglavnom posledica bolesti srca i bronhopneumonije.
Etiologija
FRDA je uzrokovana nestabilnom ekspanzijom GAA koja se nalazi u intronu 1 gena FKSN (9q21.11) koji kodira frataksin. Ovaj protein koji veže gvožđe igra ulogu u biogenezi klastera gvožđe-sumpora i prenosu gvožđa u mitohondrijama. Manjak ovog proteina dovodi do progresivnog oštećenja centralnog i perifernog nervnog sistema opaženog u FRDA. Dužina kraćeg alela je obrnuto povezana sa dobi na početku i vremenom nastanka zavisnosti od invalidskih kolica, i pozitivno sa učestalošću kardiomiopatije.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalne dijagnoze uključuju Charcot-Marie-Tooth tipa 1 i 2, ataksiju sa nedostatkom vitamina E, ataksiju-okulomotornu apraksiju tipa 1 i 2 (vidi ove pojmove) i druge ataksije ranog početka.
Tretman
Ne postoji lek za FRDA, a lečenje je multidisciplinarno. Fizikalna terapija i upotreba pomagala za hodanje, proteza i invalidskih kolica pomažu u održavanju aktivnog načina života. Može postojati potreba i za logopedom. Programi vežbi istezanja, upotreba antispastičnih splintova i farmakoloških sredstava (baklofen i botulinum toksin) pomažu kod spastičnosti. Lečenje srčanih smetnji uključuje antikoagulanse, antiaritmike i pejsmejker. Pacijentima sa šećernom bolešću obično je potreban insulin. U kasnijim fazama može biti potrebna perkutana endoskopska gastrostomija. Psihološko savetovanje može biti potrebno. Godišnje praćenje bi trebalo da uključuje EKG, ehokardiografiju i određivanje glikemije i glikoliziranog hemoglobina (HbA1c).
Dijagnostičke metode
Studije motorne nervne provodljivosti otkrivaju brzinu veću od 40m / s uz odsutni ili smanjeni potencijal delovanja senzornih nerava. EKG otkriva inferolateralnu ili raširenu inverziju T-talasa. MRI može pokazati atrofiju kičmene moždine. Molekularno genetsko testiranje identifikuje mutacije u FXN genu, potvrđujući dijagnozu.
Antenatalna dijagnoza
Prenatalna dijagnoza moguća je u porodicama sa poznatom mutacijom.
Epidemiologija
Prevalencija FRDA kod belaca se procenjuje na 1 / 20,000 do 1 / 50,000.
Genetsko savetovanje
FRDA se nasleđuje autozomno recesivno. Moguće je genetsko savetovanje.
Terapija
Klinička istraživanja
Na sajtu The Friedreich’s Ataxia Research Alliance (FARA) dostupne su informacije o terapijama koje se trenutno istražuju i kliničkim istraživanjima: http://www.curefa.org/pipeline.html