Joubertov sindrom i srodni poremećaji
Definicija
Joubertov sindrom (JS) i srodni poremećaji (JSRD) su grupa sindroma kašnjenja u razvoju / višestruke srodne kongenitalne anomalije u kojima je obavezna karakteristika "molarni zubni znak" (MTS), složena malformacija mozak-zadnji mozak prepoznatljiv na imidžingu mozga. MTS karakteriše hipodisplazija cerebelarnog vermisa, zadebljanje i malorientacija superiornih cerebralnih pedunkula i nenormalno duboka interpedunkularna fosa.
Pretraga
Pun naziv
Joubertov sindrom i srodni poremećaji
Kratki naziv
Sinonimi
JSRD
Orpha broj
140874
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
Nepoznato
Nasleđivanje
Autozomno recesivno ili X vezano recesivno
Period početka bolesti
ICD 10
NULL
OMIM
NULL
UMLS
NULL
GARD
NULL
MEDDRA
NULL
Tekstualni opis
Neurološke karakteristike JSRD uključuju neonatalnu hipotoniju, razvojni zastoj, koji je posebno povezan sa jezičkim i motoričkim veštinama, blago do ozbiljno intelektualno oštećenje, ataksiju i nenormalne pokrete oka, uključujući okulomotornu apraksiju i nistagmus primarnog položaja. Deo pacijenata ima neonatalne abnormalnosti disanja, za koje su karakteristične epizode apneje i hiperpneje koje počinju ubrzo nakon rođenja i poboljšavaju se sa godinama. Ove neurološke manifestacije mogu se pojaviti same ili udruženo sa multiorganskim osobinama, uglavnom distrofijom mrežnjače, nefronoftizom, fibrozom jetre i polidaktilijom, sa inter-i intra-porodičnom varijabilnošću. U zavisnosti od povezanog multiorganskog učešća, JSRD je klasifikovan u šest kliničkih podgrupa: Čisti JS; JS sa oštećenjem oka; JS sa oštećenjem bubrega; JS sa okulorenalnim oštećenjem; JS sa oštećenjem jetre; i JS sa orofaciodigitalnim defektom (vidi ove pojmove).
Etiologija
Do danas je identifikovano dvanaest uzročnih gena, koji kodiraju proteine koji su deo primarnog cilijuma ili njegovog aparata, što JSRD čini delom šire grupe obolelih nazvanih "ciliopatijama".
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalna dijagnoza mora posebno uzeti u obzir ostale ciliopatije (kao što su nefronoftiza, Senior-Loken-ov sindrom i Bardet-Biedl sindrom; vidi ove pojmove), osobita urođena oštećenja cerebeluma i moždanog stabla sa cerebro-okulo-bubrežnim manifestacijama.
Tretman
Optimalno lečenje zahteva multidisciplinarni pristup, sa posebnom pažnjom na probleme disanja i hranjenja kod novorođenčadi i male dece, dok se procena kognicije i ponašanja preporučuju mladim pacijentima radi adekvatne neuropsihološke podrške i rehabilitacije.
Dijagnostičke metode
Na dijagnozu JSRD treba posumnjati u sve novorođenčadi koja ima hipotoniju, nenormalne pokrete oka i zastoj u razvoju, naročito ako su prisutne i poremećaji disanja. U dece se na ovu dijagnozu može posumnjati na osnovu neuroloških znakova koji ukazuju na cerebralno zahvatatnje (ataksija, zastoj u razvoju, intelektualni deficit, nenormalni pokreti oka) koji su promenljivo povezani sa zahvaćenošću drugih organa. Magnetna rezonanca mozga je neophodna i dovoljna za potvrđivanje ili isključenje dijagnoze JSRD na osnovu detekcije MTS-a. Nakon toga treba da usledi poseban dijagnostički protokol za procenu potencijalnog multiorganskog zahvatanja.
Antenatalna dijagnoza
Mutaciona analiza uzročnih gena dostupna je u nekoliko laboratorija širom sveta, na osnovu dijagnostičke ili istraživačke prakse. Identifikacija molekularnog oštećenja kod parova sa rizikom omogućava rano prenatalno genetsko testiranje, dok neuroimidžing mozga fetusa može ostati neinformativno do kraja drugog tromesečja trudnoće.
Epidemiologija
Procenjuje se da je prevalenca JSRD-a na rođenju između 1 / 80.000 i 1 / 100.000 živorođenih, mada je ta učestalost verovatno podcenjena.
Genetsko savetovanje
Sa izuzetkom retkih X-povezanih recesivnih slučajeva, JSRD-ovi se prenose na autozomno recesivan način.