Klasična fenilketonurija
Definicija
Teški oblik fenilketonurije (PKU) usled nedostatka fenilalanin hidroksilaze, urođena greška u metabolizmu aminokiselina, koja se kod nelečenih pacijenata karakteriše ozbiljnim intelektualnim deficitom i neuropsihijatrijskim komplikacijama.
Pretraga
Pun naziv
Klasična fenilketonurija
Kratki naziv
Klasična PKU
Sinonimi
Orpha broj
79254
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Classic phenylketonuria
Prevalenca
NULL
Nasleđivanje
Autozomno recesivno
Period početka bolesti
Neonatalni period Odojče
ICD 10
ICD 10 E70.0
OMIM
NULL
UMLS
C0751434
GARD
NULL
MEDDRA
10034875
Tekstualni opis
Pacijenti kojima je kasno postavljena dijagnoza uglavnom imaju progresivno zaostajanje u razvoju i teške zneke bolesti, uključujući zastoj u rastu, mikrocefaliju, napade, drhtavicu, ekcem, povraćanje, zadah tela i posledično poremećaje ponašanja (hiperaktivnost) i motoričke poremećaje. Nelečeni pacijenti razvijaju duboko, trajno intelektualno oštećenje i pogoršanje kognitivnih performansi i motoričkih veština. Demijelinizacija i smanjena proizvodnja dopamina, noradrenalina i serotonina javljaju se su kod pacijenata koji se ne pridržavaju ograničenja u ishrani u odraslom dobu. Kasne kompikacije uključuju naglašene duboke tetivne reflekse, tremor i paraplegiju ili hemiplegiju. Kod pacijenata koji se leče, klinički znaci variraju u zavisnosti od pridržavanja tretmanu i dijeti, i mogu uključivati psihijatrijske poremećaje kao što su hiperaktivni poremećaj pažnje i depresija.
Etiologija
Klasična PKU je povezana sa potpunim ili skoro potpunim nedostatkom fenilalanin hidroksilaze. Poremećaji su uzrokovani varijantama gena PAH (12k22-k24.2) koji kodira fenilalanin (Phe) hidroksilazu. Nastali nedostatak fenilalanin hidroksilaze dovodi do toksičnog nakupljanja fenilalanina u krvi i u mozgu.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalna dijagnoza uključuje druge oblike HPA kao što je nedostatak tetrahidrobiopterina (BH4). Novorođenčad sa povećanim fenilalaninom mogu imati nedostatak BH4 ili PKU. Abnormalni nalaz pterina u uzorcima suve krvne kapi ili urinu ili smanjena aktivnost dihidropteridin reduktaze u uzorcima suve krvne kapi ukazuje na nedostatak BH4. BH4 test opterećenja se sprovodi da bi se utvrdilo da li pacijenti reaguju na BH4 ili ne reaguju.
Tretman
Tretman uključuje ograničavanje unosa fenilalanina u ishrani, tj. sve visokoproteinske hrane, kako bi se normalizovao nivo fenilalanina u krvi, čime se sprečava kognitivna disfunkcija, uz primenu medicinske hrane bez fenilalanina koja obezbeđuje proteine i druge neophodne hranljive materije. Pacijenti uglavnom tolerišu manje od 250-350 mg fenilalanina unešenog u hrani dnevno. Nivo tolerancije na fenilalanin bi trebalo redovno određivati kod svakog pojedinačnog pacijenta. Trenutne preporuke zahtevaju doživotno održavanje ograničenog unosa fenilalanina. Međutim, praćenje nivoa fenilalanina je od suštinskog značaja za izbegavanje deficijencije fenilalanina i tirozina. Hranu koja sadrži aspartam treba izbegavati jer aspartam probavom oslobađa fenilalanin. Pacijentkinje bi trebalo da budu posebno oprezne tokom trudnoće zbog fetotoksičnih efekata majčine krvi sa visokom koncentracijom fenillaninaa. Uz dobru kontrolu, tok bolesti je uglavnom povoljan, ali se mogu javiti neke neuropsihijatrijske komplikacije. Lečenje i pridržavanje specifičnom načinu ishrane najvažniji su faktori koji utiču na ishod i prognozu.
Dijagnostičke metode
Klasična PKU se obično dijagnostikuje putem neonatalnih skrining programa uz otkrivanje hiperfenilalaninemije (HPA). Rani skrining je standard u većini industrijski razvijenih zemalja. PKU se dijagnostikuje pri koncentraciji fenilalanina u plazmi ili krvi većoj od 120 mikromol/L, bez lečenja, i povišenom odnosu Phe /Tir (> 2,0). U odsustvu ranog otkrivanja neonatalnim skriningom, sumnja se zasniva na osnovu kliničkih znakova i simptomima. Dijagnoza se potvrđuje određivanjem nivoa fenilalanina u plazmi ili krvi.
Antenatalna dijagnoza
Epidemiologija
Tačna prevalencija nije poznata, ali se procenjuje na oko 1/15000 rođenih. Uočava se značajna geografska varijacija. Deluje da je učestalost veća kod kavkazoidne rase u odnosu na ostale etničke grupe. Bolest se javlja jednako često kod oba pola.