Kongenitalna diseritropoetična anemija tip I
Definicija
Kongenitalna diseritropoetička anemija tipa I (CDA I) je hematološki poremećaj eritropoeze, koji karakteriše umerena do teška makrocitna anemija, povremeno povezana sa deformacijama udova ili noktiju i skoliozom.
Pretraga
Pun naziv
Kongenitalna diseritropoetična anemija tip I
Kratki naziv
Sinonimi
CDA tip 1
Kongenitalna diseritropoetička anemija tip 1
CDA tip I
CDA I
Orpha broj
98869
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
NULL
Nasleđivanje
Autozomno recesivno
Period početka bolesti
ICD 10
D64.4
OMIM
224120 615631
UMLS
C0271933
GARD
2000
MEDDRA
NULL
Tekstualni opis
CDA se obično javlja u prvoj deceniji života. Manifestacije uključuju umerenu makrocitnu anemiju povezanu sa intermitentnom žuticom, često splenomegalijom i povremenom hepatomegalijom. Otprilike 1/3 bolesnika sa CDA I takođe može imati urođene malformacije ekstremiteta (prekobrojni nožni prsti, sinondaktilija ruku ili stopala, odsustvo noktiju) ili srca (defekt ventrikularnog septuma), dvostruki bubrezi, nizak rast ili displazija kuka. Kasnije se može javiti holelitijaza ili kameni u žučni. Glavna komplikacija je preopterećenje gvožđem koje može dovesti do oštećenja organa.
Etiologija
Etiologija CDA I nije u potpunosti razjašnjena, ali većina slučajeva je povezana sa mutacijama gena CDAN1 (15q15.2), što kodira protein histonski čaperon protein. Mutacije u predviđenom proteinu endonulaze kodirane C15ORF41 genom (15q14) nedavno su opisane kod tri pacijenta sa negativnim mutacijama CDAN1, što ga čini drugim uzročnim genom CDA I. Budući da u nekim slučajevima CDA nema mutacija u nijednoj od ovih nabrojanih, verovatno postoji i treći lokus.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Dijagnozu CDA treba razmotriti nakon isključenja drugih uzroka makrocitoze (manjak B12, manjak folne kiseline ili druge megaloblastične anemije, poput perniciozne anemije ili sindroma megaloblastične anemije koja reaguje na tiamin; vidi ovaj pojam), stečena diseritropoeza (mijelodisplastični poremećaji) i hemolitički poremećaji anemija, Gilbertov sindrom (videti ovaj izraz) i infekcije takođe treba isključiti.
Tretman
Lečenje se fokusira na normalizaciju hemoglobina uz primenu interferona (IFN) alfa za pacijente sa mutacijama CDAN1. 3 slučaja prijavljena sa mutacijama u C15ORF41 genu nisu reagovali na tretman sa IFN-alfa. Serumski feritin se mora redovno kontrolisati kako bi se pratilo preopterećenje gvožđem i po potrebi treba načiniti depleciju gvožđa. Splenektomija se ne preporučuje i moraju se donositi individualne odluke u slučajevima sa zavisnošću od transfuzije i povećanom slezinom. Transfuzija će možda biti potrebna u nekim slučajevima. In-utero transfuzije su potrebne za teške slučajeve fetalne anemije. Često je indikovana holecistektomija. Uspešna alogena transplantacija koštane srži opisana je kod nekoliko pojedinaca i trebalo bi je uzeti u obzir samo kod osoba koje su zavisne od transfuzija, a koje su rezistentne na IFN terapiju.
Dijagnostičke metode
Laboratorijski nalazi, karakterizacija eritrocita i praćenje koštane srži (BM) su dijagnostički. Hemoglobin i haptoglobin su niski, bilirubin i feritin su visoki, krvni razmazi pokazuju anizopoikilocitozu i bazofilne eritrocite. BM-aspirat ili trefinska biopsija otkrivaju hiperplaziju eritroida (odnos eritropoetskih i granulopoetskih ćelija od 3 do 8), megablastoidne aberacije hromatinske strukture, velike poliploidne ćelije nepravilnog nuklearnog oblika, neke bi-, tri- ili tetranukulisane polihromatske eritroblaste i internuklearni hromatinski most u 1-8% svih eritroblasta. Elektronska mikroskopija pokazuje sunđerasti heterohromatin sa izgledom švajcarskog sira.
Antenatalna dijagnoza
Prenatalna dijagnoza za trudnice u riziku zahteva prethodnu identifikaciju mutacija koje izazivaju bolest u porodici.
Epidemiologija
Prevalenca nije poznata. Tokom perioda od 42 godine (od 1967.-2009.) u Evropi su prijavljena 122 slučaja CDA I.
Genetsko savetovanje
Genetsko savetovanje je moguće kod CDA I. Nasleđuje se na autozomno recesivni način.