Lassa groznica
Definicija
Lassa groznica (LF) je potencijalno teška virusna hemoragična bolest izazvana virusom Lassa i karakteriše je početna groznica i malksalost praćeni gastrointestinalnim simptomima, a u težim slučajevima krvarenjima, šokom i multi-organskim zastojem.
Pretraga
Pun naziv
Lassa groznica
Kratki naziv
Sinonimi
Lassa hemoragijska groznica
LF
Orpha broj
99824
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
Nepoznato
Nasleđivanje
Period početka bolesti
ICD 10
A96.2
OMIM
NULL
UMLS
C0023092
GARD
NULL
MEDDRA
10023927
Tekstualni opis
Posle inkubacionog perioda od 1 do 3 nedelje (raspon 3-21 dan), pacijenti su obično imaju podmukle tegobe sa pojavom nespecifičnih znakova i simptoma, uključujući groznicu, gušobolju, malaksalost, glavobolju, bol u grudima i mijalgiju / artralgiju, praćeni ubrzo gastrointestinalnim manifestacijama (povraćanje, proliv, bolovi u trbuhu), a u nekim slučajevima i osip. U drugoj nedelji, nastaju teški slučajevi oticanja vrata i lica, krvarenje (obično iz nosa i usta), neurološki ispadi, šok i multi-organsko otkazivanje. Blaga do umerena leukopenija i trombocitopenija su često prisutne. Gluvoća je trajna sekvela kod 30% preživelih.
Etiologija
Preko 25 različitih virusa izaziva virusnu hemoragičnu groznicu. LF je izazvan virusom Lassa, članom porodice virusa Arenaviridae. Virus Lassa se održava u prirodi kod multimamatnog štakora (Mastomis natalensis) i ljudi su zaraženi izlaganjem izlučevinama ovog glodara. Prenos sa čoveka na čoveka događa se direktnim kontaktom sa krvlju ili telesnim tečnostima zaraženih osoba.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
LF je teško razlikovati od mnoštva drugih febrilnih stanja, barem u inicijalnoj fazi. Potrebno je isključiti i druge virusne hemoragične groznice, kao što su malarija, tifusna groznica, leptospiroza, infekcija rikecijama (videti ove pojmove) i meningokokemiju.
Tretman
Pacijent treba da bude izolovan i treba preduzeti mere da se spreči nozokomijalno širenje virusne hemoragične groznice (štitnici za lice, hirurške maske, dvostruke rukavice, hirurške haljine i pregače). Nukleozidni analogni lek ribavirin treba davati intravenski. Oralni ribavirin takođe može biti efikasan, ali manje nego u IV obliku. Inače, lečenje uglavnom sledi smernice za tešku septikemiju. Potrebno je razmotriti anti malarijske lekove i antibiotike širokog spektra sve dok se dijagnoza LF ne potvrdi. Osobe koje su imale nezaštićeni kontakt sa nekim sa LF-om trebaju se posmatrati i razmotriti tretman uvođenjem oralnog ribavirina.
Dijagnostičke metode
Uobičajeni dijagnostički modaliteti uključuju ćelijsku kulturu (ograničenu na laboratoriju nivoa biološke bezbednosti-4), serološka ispitivanja imunosorbentom (ELISA) ili indirektno fluorescentno antitelo (indirektno fluorescentno antitelo), i lančanu reakciju reverzne transkripcije (RT-PCR). Budući da trenutno nema dostupnih komercijalnih testova, ovi testovi se obično izvode samo u nekoliko specijalizovanih laboratorija.
Antenatalna dijagnoza
Epidemiologija
LF je endemičan u zapadnoj Africi. Nedostatak nadzora zabranjuje tačne procene incidencije, ali procene se kreću do 300.000-500.000 infekcija i 5.000-10.000 slučajeva LF godišnje. Smatra se da je do 80% infekcija asimptomatsko ili blago.