Manjak alfa-N-acetilgalaktozaminidaze
Definicija
Izuzetno retka lizozomska bolest skladištenja, koja je klinički i patološki heterogena, karakteriše je nedovoljna aktivnost enzima NAGA.
Pretraga
Pun naziv
Manjak alfa-N-acetilgalaktozaminidaze
Kratki naziv
Sinonimi
NAGA deficijencija_x000D_
Schindler-ova bolest
Orpha broj
3137
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
Nasleđivanje
Autozomno recesivno
Period početka bolesti
ICD 10
E77.1
OMIM
609241 609242
UMLS
C0342850 C1836544
GARD
MEDDRA
Tekstualni opis
Zabeležena je ekstremna klinička varijabilnost. Slučajevi nedostatka NAGA podeljeni su u 3 kliničke podvrste: NAGA deficit 1, tip 2 i tip 3 (vidi ove pojmove). Tip 1 karakteriše infarktna neuroaksonalna distrofija infantilnog napada, tip 2 je opisan kod odraslih pacijenata sa angiokeratoma corporis diffusum i minimalnim učešćem nervnog sistema, a tip 3 je intermedijarni klinički oblik sa manifestacijama u rasponu od intelektualnog oštećenja, neurološke disfunkcije i konvulzija do blažih neuroloških i psihijatrijskih tegoba poput zastoja govora i jezika ili blagih simptoma nalik autizmu.
Etiologija
Sve osobe sa nedostatkom NAGA imaju mutacije gena alfa-N-acetilgalaktosaminidaze (NAGA; 22q13.2), ali ne razvijaju se svi neurološki simptomi. Identifikovane su brojne različite NAGA mutacije. Međutim, ne postoji direktna korelacija genotipa i fenotipa sa obzirom na kliničku heterogenost prijavljenih slučajeva. Sugerisano je da drugi faktori ili geni doprinose pojavi neuroloških simptoma, ali ne postoje čvrsti dokazi koji bi potvrdili ovu teoriju.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalna dijagnoza zavisi od vrste nedostatka NAGA i može uključivati infantilnu neuroaksonsku distrofiju, povezanu sa mutacijama gena PLA2G6, neurodegeneracijom povezanu sa pantotenatnom kinazom, povezanu sa mutacijama u PANK2 genu i drugim lizosomalnim bolestima, uključujući Fabrijevu bolest, usled različitih lizosomalnih bolesti oštećenja enzima ili nepoznati faktori (vidi ove pojmove).
Tretman
Lečenje ovog poremećaja je simptomatsko i suporatativno. To uključuje održavanje zadovoljavajuće ishrane i hidratacije, upravljanje zaraznim bolestima (moguće zaštitom antibioticima), kontrolu napada antiepileptičkim lekovima, smanjenje spastičnosti ili bolova lekovima, adekvatno pozicioniranje, fizioterapiju za sprečavanje kontrakture zglobova ili upale pluća i profilaksa aspiracije koja potencijalno uključuje hranjenje preko tubusa. Nedavne studije identifikuju nedostatak NAGA kao tipičan poremećaj nakupljanja proteina. Kao takva, istraživačke studije ispituju da li je podložan farmakološkim šaperonskim pristupima ili enzimskom supstitucionom terapijom. Genska terapija se proučava kao još jedan mogući pristup terapiji nekih poremećaja lizosomalnog skladištenja.
Dijagnostičke metode
Trenutno poznati slučajevi identifikovani su smanjenom aktivnošću enzima NAGA procenjenom enzimskim testovima (analizama) na belim krvnim ćelijama (leukociti), krvnom plazmom ili kultivisanim limfoblastima ili fibroblastima, ili analizom mokraće tankoslojnom hromatografijom za profile oligosaharida i glikopeptida koji su otkrili povećani nivoi ovih složenih jedinjenja. Potvrdu možete potražiti mutacijskom analizom gena NAGA.
Antenatalna dijagnoza
Prenatalna dijagnoza teoretski je moguća mutacijskom analizom gena NAGA nakon uzimanja amniocenteze ili uzorka horionskih čupica, ali kako su klinički različiti oblici bolesti preslikani na isti gen, ne mogu se prenatalno odrediti.
Epidemiologija
Tačna prevalenca deficita NAGA nije poznata, ali do danas je zabeleženo manje od 20 slučajeva kod pacijenata nemačkog, holandskog, španskog, japanskog, francuskog i marokanskog porekla.
Genetsko savetovanje
Manjak NAGA sledi autozomno recesivni obrazac nasleđivanja. Stoga bi trebalo pomoći genetskim savetima pogođenim porodicama.