Marburg hemoragijska groznica
Definicija
Marburg hemoragična groznica (MHF), prouzrokovana virusom Marburg, je teška virusna hemoragična bolest koju karakterišu početna groznica i teško stanje praćeni gastrointestinalnim simptomima, krvarenjima, šokom i multi-organskom insuficijencijom.
Pretraga
Pun naziv
Marburg hemoragijska groznica
Kratki naziv
Sinonimi
Marburg virus bolest
MHF_x000D_
Bolest zelenih majmuna
Orpha broj
99826
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
NULL
Nasleđivanje
Period početka bolesti
ICD 10
A98.3
OMIM
NULL
UMLS
C0024788
GARD
NULL
MEDDRA
10026822
Tekstualni opis
Posle perioda inkubacije od oko 8 dana (raspon 3-21 dan), pacijenti obično imaju tegobe u vodu nagle pojave nespecifičnih znakova i simptoma, uključujući poivšenu telesne temperaturu, malksalost, glavobolju, bol u grudima i mijalgiju / artralgiju, praćeni naglim gastrointestinalnim manifestacijama ( povraćanje, proliv, bolovi u trbuhu), a u nekim slučajevima i makulopapularni osip na koži. Teški slučajevi razvijaju krvarenje (subkonjuktivno krvarenje, epistaksa, krvarenje iz usta i rektuma, oticanje krvi iz mesta venepunkcije), neurološke tegobe (dezorijentacija, konvulzije, koma), šok i otkazivanje više-organa. Blaga do umerena leukopenija i trombocitopenija često su prisutne i obično se razvija diseminirana intravaskularna koagulacija (DIC), što najbolje pokazuje prisustvo D-dimera.
Etiologija
Preko 25 različitih virusa izaziva virusnu hemoragičnu groznicu. Marburg virus je član porodice virusa Filoviridae, zajedno sa virusom Ebola. Identifikovani su brojni sojevi, verovatno sa različitim stepenom letalnosti. Akumulirani dokazi pokazuju u pravcu slepih miševa kao rezervoara virusa Marburg, a primarna infekcija ljudi verovatno je iz nesvesnog kontakta sa izlučevinama slepog miša ili pljuvačke. Ulazak u pećine i rudnike u kojima se nakupljaju šišmiši voća je faktor rizika. Infekcija se retko dešava i kroz kontakt sa tkivima divljih majmuna, verovatno takođe zaraženih izlaganjem šišmišima. Prenos sa čoveka na čoveka događa se direktnim kontaktom sa krvlju ili telesnim tečnostima zaraženih osoba.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
MHF je teško razlikovati od mnoštva drugih febrilnih bolesti, barem u ranom toku bolesti. Potrebno je isključiti i druge virusne hemoragijske groznice, naročito hemoragičnu groznicu ebole, kao i malariju, tifusnu groznicu, leptospirozu, riketsijalnu infekciju, kugu (videti ovepojmove), bakterijsku dizenteriju i meningokokemiju.
Tretman
Pacijente treba izolovati i preduzeti mere predostrožnosti protiv virusnih hemoragičnih groznica (štitnici za lice, hirurške maske, dvostruke rukavice, hirurške haljine i pregače) treba da se spreče nozokomijalni prenos. Kako trenutno nema dostupnih antivirusnih lekova za MHF, lečenje je suportativno, sledeći smernice za lečenje teške septikemije. Osobe koje imaju nezaštićen kontakt sa nekim sa MHF-om treba monitorisati.
Dijagnostičke metode
Uobičajeni dijagnostički modaliteti uključuju ćelijsku kulturu (ograničenu na laboratoriju nivoa biološke bezbednosti-4), serološka ispitivanja imunosorbentom (ELISA) ili indirektno fluorescentno antitelo (indirektno fluorescentno antitelo), i lančanu reakciju reverzne transkripcije (RT-PCR). Budući da trenutno nema dostupnih komercijalnih eseja, ovi testovi se obično izvode samo u nekoliko specijalizovanih laboratorija.
Antenatalna dijagnoza
Epidemiologija
MHF je endemičan za centralnu Afriku i opšte je prepoznat u sporadičnim malim epidemijama (250 slučajeva) nozokomijalnih izbijanja koja su se dogodila u Angoli u periodu 2004-2005. Do danas je prijavljeno manje od 500 slučajeva.