Marfanov sindrom
Definicija
Marfanov sindrom je sistemska bolest vezivnog tkiva koju karakteriše varijabilna kombinacija kardiovaskularnih, mišićno-skeletnih, oftalmoloških i plućnih manifestacija.
Pretraga
Pun naziv
Marfanov sindrom
Kratki naziv
-
Sinonimi
MFS
Orpha broj
558
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
-
Prevalenca
1-5 / 10 000
Nasleđivanje
Autozomno dominantno
Period početka bolesti
-
ICD 10
Q87.4
OMIM
154700 610168
UMLS
C0024796
GARD
-
MEDDRA
Prenatalna genetska dijagnoza je moguća kod porodica kod kojih su identifikovane posledične mutacije.
Tekstualni opis
Simptomi se mogu pojaviti u bilo kom životnom dobu i variraju čak i unutar osoba iz iste porodice. Kardiovaskularno učešće se karakteriše sa: 1) progresivnom dilatacijom aorte praćenom sa povećanim rizikom od disekcije aorte, koja utiče na prognozu; aortna dilatacija može rezultirati sa aortnom valvulom koja propusta; i 2) mitralna insuficijencija, koja može biti praćena aritmijom, endokarditisom ili srčanom insuficijencijom. Koštano učešće je često prvi znak bolesti i može uključivati dolihostenomeliju (preteranu dužinu ekstremiteta), visinu, arahnodaktiliju, hipermobilnost zglobova, skoliozu, protruziju acetabuluma, deformacije toraksa (kokošje grudi, uvučene grudi), dolikocefaliju, mikrognatizam ili malarnu hipoplaziju.Očni simptomi rezultuju aksilarnom miopijom, koja može dovesti do odvajanja retine i pomeranja sočiva (ektopija ili luksacija su karakteristični znaci). Očne komplikacije, posebno ektopija sočiva, može dovesti do slepila. Kožni znaci (vergeture), rizik od pneumotoraksa i duralne ektazije je takođe moguć.
Etiologija
U velikoj većini slučajeva, Marfanov sindrom jr uzrokovan mutacijama na FBN1 genu (15q21), koji kodira fibrilin-1, protein esencijalan za vezivna tkiva. Forme sekndarne mutacijama na TGFBR2 genu lociranom na hromozomu 3, koji kodira TGF-beta receptor su takođe identifikovane..
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalna dijagnoza uključuje MASS sindrom, Shprintzen-Goldberg sindrom, Ehlers-Danlos sindrom i ostale bolesti koje se manifestuju aortnom aneurizmom kao što je Loeys-Dietz sindrom (pogledati ove izraze).
Tretman
Zbrinjavanje treba da bude multidisciplinarno sa konsutovanjem različitih specijalista, uključujući kardiologe, genetičare, reumatologe, oftalmologe, pedijatre i radiologe. Zbrinjavanje treba usmeriti na ograničavanju proširenja aorte (beta blokatori i smanjenje sportskih aktivnosti) i redovnim pregledima aorte (godišnji ehokardiografski pregled) kako bi se koren aorte zamenio pre nego što dođe do disekcije. Pojedinci sa Marfanovim sindromom se savetuju da izbegavaju takmičarske i kontaktne sportove, dizanje teških tereta i bilo koje vežbe koje povećavaju opterećenje aorte izazvano brzim ili snažnim otkucajima srca ili povećanim krvnim pritiskom. Druga klasa lekova za krvni pritisak koji se nazivaju blokatori angiotenzinskih receptora (ARB) se obično koristi u lečenju kardiovaskularnih problema povezanih sa Marfanovim sindromom. Postoje eksperimentalni dokazi da ARB mogu pomoći i snižavanjem krvnog pritiska i blokiranjem aktivnosti TGF-b. Hirurgija može biti ponuđena kod anomalija skeleta (stabilizacija kičmenog stuba kod skolioze ili reparacija deformiteta toraksa) i očnih anomalija (laserski tretman ili zamena dislociranih sočiva). Hirurška intervencija za popravku ili zamenu mitralnog zaliska kod osoba kod kojih se razvije teška mitralna regurgitacija može postati neophodna. Tretman je osim toga simptomatičan i suportivan.
Dijagnostičke metode
Dijagnoza se zasniva na kliničkim znacima i porodičnoj istoriji. Međutim, kao rezultat široko varijabilne kliničke slike, dijagnoza može biti teška za postavljanje. Internacionalni dijagnostički kriterijumi (Ghent kriterijumi) koji se zasnivaju na većim i/ili manjim kliničkim znacima potpomažu donošenju dijagnoze.
Antenatalna dijagnoza
Prenatalna genetska dijagnoza je moguća kod porodica kod kojih su identifikovane posledične mutacije.
Epidemiologija
Prevalenca se procenjuje na 1/5000 i ne postoji razlika između polova.
Genetsko savetovanje
Prenošenje je autozomno dominantno. Pogođena individua ima 50% šanse da prenese mutaciju odgovornu za bolest. Prijavljeni su neki sporadični slučajevi.
Terapija
-
Klinička istraživanja
-