Nasledna eliptocitoza
Definicija
Nasledna eliptocitoza (HE) je retki klinički i genetski heterogeni poremećaj crvenih krvnih ćelija, karakterističan po manifestacijama u rasponu od blage do teške hemolitičke anemije zavisne od transfuzije, ali kod većine pacijenata je asimptomatski.
Pretraga
Pun naziv
Nasledna eliptocitoza
Kratki naziv
Sinonimi
HE
Orpha broj
288
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
1-5 / 10 000
Nasleđivanje
Autozomno dominantno ili autozomno recesivno
Period početka bolesti
ICD 10
D58.1
OMIM
130600 235370 611804
UMLS
C0013902
GARD
6621
MEDDRA
10014490
Tekstualni opis
HE može biti prisutan u bilo kojoj dobi i klinička slika je heterogena. Većina ima uobičajeno HE, koje je uglavnom asimptomatsko ili koje se može javiti sa blagom hemolitičkom anemijom, kao i žuticom, splenomegalijom i nastankom žučnih kamenja. Hidrops fetalis (vidi ovaj pojam) može se videti u retkim slučajevima. Neonatalna poikilocitna varijanta HE može biti ozbiljna tokom prve godine života, ali nakon toga (od 4 meseca-2 godine) hemoliza opada i fenotip postaje uobičajen HE. Prolazna poikilocitoza se takođe može javiti tokom infekcija ili trudnoće, što dovodi do hemolitičke anemije kod prethodno asimptomatskih pacijenata. Varijanta HPP-a se odlikuje teškom hemolitičkom anemijom zavisnom od transfuzije sa početkom u ranom detinjstvu i koja se takođe može manifestovati sa neonatalnom žuticom. Komplikacije koje se mogu javiti usled teške anemije uključuju zaostajanje u rastu, frontalno bossing, izraženu splenomegaliju i ranu bolest žučne kese. Aplastična kriza, izazvana infekcijom parvovirusom B19, može se pojaviti u nekim slučajevima.
Etiologija
HE je uzrokovan abnormalnostima proteina koji su uključeni u horizontalnu skeletnu mrežu membrane crvenih krvnih zrnaca, uključujući interakciju spektrina dimer-dimera ili spektralni aktin-protein 4.1. Geni uključeni u HE su: eritrocitna alfa-spektrin 1 (SPTA1) locirana na 1q21, eritrocitna beta-spektrin (SPTB) locirana na 14q24.1-q24.2, traka membrane eritrocitne membrane 4.1 (EPB41) locirana na 1p33-p32 ili glikoforin C (Gerbichova krvna grupa) (GIPC) lociran na 2q14-q21. Heterozigotne mutacije obično rezultiraju običnim HE. Pacijenti sa HPP su ili složeni heterozigoti ili homozigoti za missense mutacije alfa / beta spektrina. HPP je takođe posledica prisustva jedne alfa-spektrinske mutacije u trans na alfa-spektrinski alel niske ekspresije (alfa-LELY).
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalne dijagnoze uključuju druge stečene uzroke eliptocitnih ili fragmentiranih crvenih ćelija (tj. nedostatak gvožđa, vitamina B12 i folata i mikroangiopatsku hemolitičku anemiju), urođenu diseritropoetsku anemiju i alfa i beta talasemiju (vidi ove pojmove).
Tretman
U većini slučajeva lečenje nije potrebno. U najtežim varijantama može biti potrebna folna kiselina, transfuzija crvenih krvnih zrnaca i splenektomija (nakon 5 godina starosti). Pacijente treba pratiti tokom događaja za koje se zna da izazivaju hemolizu.
Dijagnostičke metode
Laboratorijska karakteristika HE je prisustvo eliptocita (ponekad i ovalocita, sferocita, stomatocita i fragmentiranih ćelija) na razmazu periferne krvi. Osmotska krhkost nije informativna u običnom HE, ali se obično povećava u HE. SDS-PAGE analiza proteina eritrocitnih membrana može otkriti kvantitativne / kvalitativne abnormalnosti citoskeletnih proteina. Srednja zapremina korpuskuluma u HPP je 50-60 fL i prisutna je izražena poikilocitoza i fragmentacija crvenih ćelija. Genetska analiza mutacija može da identifikuje uzročne mutacije, potvrđujući dijagnozu.
Antenatalna dijagnoza
Budući da je HE veoma retko opasan po život, nije potrebna antenatalna dijagnostika, osim za slučajeve HPP, gdje je potreban i skrining za nizak ekspresioni polimorfizam (tj. alfa-LELY).
Epidemiologija
HE se distribuira sveprisutno sa procenjenom prevalencom od 1 / 1,000-1 / 4000, ali se može potceniti zbog asimptomatskih pacijenata. Prevalenca može doseći i do 1/50 u endemskim područjima malarije kao što su zapadna i centralna Afrika. Manje od 10% obolelih se manifestuje sa ozbiljnom varijantom nasledne piropoikilocitoze (HPP).
Genetsko savetovanje
Sve varijante HE, osim HPP (nasleđene autozomno recesivno), prate autozomno dominantan obrazac nasleđivanja i genetsko savetovanje je moguće.