Nasledna ksantinurija
Definicija
Redak poremećaj metabolizma purina usled naslednog nedostatka enzima ksantin dehidrogenaze/oksidaze karakteriše se veoma niskom (ili nivoom koji se ne može registrovati) koncentracijom mokraćne kiseline u krvi i urinu, i izuzetno visokom koncentracijom ksantina u urinu, što može dovesti do urolitijaze.
Pretraga
Pun naziv
Nasledna ksantinurija
Kratki naziv
Sinonimi
Klasična ksantinurija
Orpha broj
3467
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
NULL
Nasleđivanje
Autoozmno recesivno
Period početka bolesti
ICD 10
E79.8
OMIM
278300 603592
UMLS
NULL
GARD
NULL
MEDDRA
NULL
Tekstualni opis
Pojava simptoma može biti u bilo kojoj dobi. Otprilike 50% pacijenata sa klasičnom naslednom ksantinurijom ima simptome urinarne infekcije, hematurije, bubrežne kolike, akutne bubrežne insuficijencije, kristalurije ili urolitijaze. U nekih retkih pacijenata, bubrežna bolest može evoluirati do bubrežne insuficijencije ili čak indukovati artropatiju, miopatiju ili čir na dvanaestopalačnom crevu.
Etiologija
Nasledna ksantinurija nastaje usled mutacija gena ksantin dehidrogenaze (XDH, 2p23.1) ili molibden kofaktor sulfuraze (MOCOS, 18q12.2), što rezultira neuspehom razgradnje hipoksantina i ksantina na mokraćnu kiselinu i dovodi do akumulacije ksantina i, u manjoj meri hipoksantin. Klasična nasledna ksantinurija obuhvata ksantinuriju tipa I i II: tip I je jednostavan nedostatak ksantin dehidrogenaze / oksidaze, usled mutacija XDH, dok je tip II rezultat kombinovanog nedostatka ksantin dehidrogenaze i aldehid oksidaze, usled mutacija u MOCOS. Oba enzimska nedostatka dovode do identičnog kliničkog fenotipa.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Nasledna ksantinurija je klinička karakteristika nedostatka kofaktora molibdena (videti ovaj termin). Klinička slika ove bolesti je, međutim, mnogo teža, s obzirom na povezana neurološka oštećenja i čestu smrt novorođenčadi. Hipouricemia je takođe biohemijski marker za primarnu naslednu bubrežnu hipouricemiju (videti ovaj pojam). Za razliku od nasledne ksantinurije, frakcija izlučene mokraćne kiseline je povišena kod bubrežne hipouricemije.
Tretman
Ne postoji kurativni tretman. Preporučuje se dijeta sa malo purina i visok unos tečnosti. Pošto pH urina ne utiče na rastvorljivost ksantina, alkalizacija nema nikakav efekat. Kada su kamenčići prisutni, može postojati potreba za pijelolitotomijom.
Dijagnostičke metode
Dijagnoza se zasniva na merenju mokraćne kiseline u krvi i urinu. Ako je hipouricemija potvrđena, sledi detaljno istraživanje metabolizma purina, koje uključuje merenje ksantina i hipoksantina u urinu i plazmi. Visoki nivoi ksantina u urinu su tada tipični za klasičnu naslednu ksantinuriju. Kod oko polovine pacijenata ultrasonografija otkriva prisustvo ksantinske urolitijaze. Dodatne metode za dijagnostičku potvrdu i / ili identifikaciju tipa ksantinurije uključuju test opterećenja alopurinolom, test ksantin oksidaze i molekularnu analizu.
Antenatalna dijagnoza
Epidemiologija
Prevalenca nasledne ksantinurije nije poznata, ali je do sada opisano oko 150 pacijenata. Procenjuje se da se godišnja incidencija kreće između 1: 6 000 i 1: 69 000. Ove grube procene su rezultat visoke stope asimptomatskih slučajeva stoga se dijagnoza često ne postavlja a i usled nedostatka skrininga novorođenčadi.
Genetsko savetovanje
Nasledna ksantinurija je autozomno recesivna bolest, sa naknadnim rizikom od recidiva od 25%.