Nasledna lejomiomatoza i karcinom bubrežnih ćelija
Definicija
Nasledna lejomiomatoza i karcinom bubrežnih ćelija (HLRCC) je nasledni sindrom karcinoma koji se karakteriše predispozicijom na kožne i lejomiome materice, a u nekim porodicama i na karcinom bubrežnih ćelija.
Pretraga
Pun naziv
Nasledna lejomiomatoza i karcinom bubrežnih ćelija
Kratki naziv
Sinonimi
Nasledna lejomiomatoza
Porodični višestruki kožni lejomiomi
Reed sindrom
Porodična lejomiomatoza sa karcinomom bubrega
Nasledna lejomiomatoza sa karcinomom bubrega
Višestruki kožni i maternični lejomiomi
HLRCC
Nasledni višestruki kožni lejomiomi
Porodična lejomiomatoza i rak bubrežnih ćelija
MCUL
Porodična leiomyomatosis cutis et uteri
Orpha broj
523
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
Nepoznato
Nasleđivanje
Autozomno dominantno
Period početka bolesti
ICD 10
C64
OMIM
150800
UMLS
C1708350
GARD
10096
MEDDRA
NULL
Tekstualni opis
Pojava bolesti može se desiti u bilo kojoj dobi, ali je češća kod mladih odraslih i starijih pacijenata. Višestruki ili pojedinačni benigni kožni lejomiomi su česti i obično su prisutni oko 25-te godine (u rasponu od 10-47 godina) kao čvrste papule ili čvorovi koji imaju boju kože ili do svetlo smeđe boje. Obično su lokalizovani na trupu i ekstremitetima, ali ponekad i na licu. Sa godinama se povećavaju i povećava se i broj i obično su osetljivi na dodir i / ili hladnoću, a kod nekih su i bolni. Lejomiomi materice (prisutni su u 77% žena sa HLRCC), takođe poznati i kao fibroidi, obično se javljaju oko 30-te godine, ali dob na postavljanju dijagnoze može biti u rasponu od 18-52 godine. Simptomi u vidu bolova u karlici i neredovna ili obilna menstrualna krvarenja često se javljaju pre nego što se otkrije bolest. Bubrežni tumori (prosečna starost prezentacije: 44) ređe se primećuju kod ovog sindroma (10-16% slučajeva) i mogu se javiti sa bolovima u leđima, mada neki mogu biti asimptomatski. Uglavnom su papilarni karcinom bubrežnih ćelija tipa II i obično su agresivni, često brzo prelazeći u metastatsku bolest i dovode do smrti.
Etiologija
HLRCC je uzrokovan mutacijom u FH genu (1q42.1), za koji se smatra da deluje kao gen za supresiju tumora, kodirajući enzim fumarat hidratazu (FH) koji metaboliše fumarat proizveden tokom ciklusa purinskih nukleotida i sintezu arginina u citoplazma. Još uvek je nejasno kako je nedostatak FH uključen u onkogenezu.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalne dijagnoze uključuju porodične sindrome karcinoma bubrega kao što su Von Hippel-Lindau sindrom, Birt-Hogg-Dube sindrom i nasledni papilarni karcinom bubrega (vidi ove pojmove), kao i miome materice i kožne lezije.
Tretman
Lečenje je multidisciplinarno. Kožni lejomiomi mogu se lečiti injekcijama botulinum toksina tipa A, krioablacijom i laserskom terapijom. Solitarne bolne lezije mogu se ukloniti hirurškim putem. Lekovi koji se daju za smanjenje bolova uključuju alfa blokatore, blokatore kalcijumovih kanala (npr. nifedepin), antiepileptične lekove, nitroglicerin i antidepresive. Fibroidi materice mogu se lečiti agonistima hormona koji oslobađaju gonadotropin, analgeticima i antihormonalnim lekovima ili hirurškom miomektomijom. U nekim teškim slučajevima može biti potrebna histerektomija. Kako su bubrežni tumori povezani sa HLRCC visoko agresivni, preporučuje se totalna nefrektomija onima sa bubrežnom tumorskom masom. U uznapredovalim slučajevima može biti potrebna adjuvantna terapija (tj. VEGF inhibitori). Preporučuju se godišnji klinički pregledi i imidžing procedure radi praćenja bilo kakvih promena. Članove porodica pacijenata sa HLRCC treba podjednako pregledati na prisustvo lezija.
Dijagnostičke metode
Dijagnoza HLRCC zasniva se ili na prisustvu višestrukih kožnih lejomioma sa najmanje 1 histološki potvrđenim lejomiomom (isprepleteni snopovi glatkih mišićnih vlakana sa centralno lociranim dugim jezgrima tupih ivica, povremenim višejedrnim ćelijama i bez mitotičkih figura) pojedinačni lejomiom sa pozitivnom porodičnom istorijom bolesti. Smanjena enzimska aktivnost FH nalazi se kod svih pacijenata i može se meriti u kultivisanim kožnim fibroblastima ili limfoblastnim ćelijama. MRI je najtačnija tehnika za vizuelizaciju lejomioma materice. Molekularno genetsko testiranje može identifikovati mutacije u FH genu, potvrđujući dijagnozu.
Antenatalna dijagnoza
Prenatalno testiranje je moguće u porodicama sa poznatom bolešću koja izaziva mutaciju.
Epidemiologija
Prevalenca je nepoznata. Prijavljeno je preko 200 porodica sa HLRCC.
Genetsko savetovanje
HLRCC se nasleđuje autozomno dominantno i preporučuje se genetsko savetovanje.