Nefronoftiza
Definicija
Nefronoftiza je hronična tubulointersticijalna nefropatija koja progredira do završnog stadijuma bubrežne insuficijencije.
Pretraga
Pun naziv
Nefronoftiza
Kratki naziv
Sinonimi
Orpha broj
655
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
1-9 / 100 000
Nasleđivanje
Autozomno recesivno
Period početka bolesti
ICD 10
Q61.5
OMIM
256100 602088 604387 606966 611498 613159 613820 613824 614377 615382 615862
UMLS
C0687120
GARD
NULL
MEDDRA
NULL
Tekstualni opis
Bolest je i klinički i genetski heterogena. Opisane su tri glavne kliničke forme. Juvenilna nefronoftiza, najčešći oblik, napreduje do terminalnog stadijuma bubrežne insuficijencije pre 15. godine i odgovorna je za 15% slučajeva bubrežne insuficijencije u detinjstvu. Prvi znaci javljaju se nakon 2 godine starosti sa defektom koncentracije urina odgovornim za poliuriju i polidipsiju, neuspeh u napredovanju i progresivno pogoršanje bubrežne funkcije bez znakova glomerularne bolesti. Ultrasonografija bubrega otkriva bubrege normalne veličine. Histološke lezije utiču na tubularne bazalne membrane, koje su nepravilno zadebljane i višeslojne, ili istanjene. Prisutna je i intersticijalna fibroza. Neka deca imaju ekstrarenalne simptomime: tapetoretinalna degeneracija (kao kod Senior-Loken sindroma, vidi ovaj pojam), intelektualni deficijencija, cerebelarna ataksija, anomalije kostiju ili zahvaćanje jetre. Infantilna nefronoftiza je hronična tubulointersticijalna nefropatija sa kortikalnim mikrocistama, koje progrediraju do terminalnog stadijuma bubrežne insuficijencije pre 5. godine. Konačno, kasniji oblik nefronoftize je ređi oblik bolesti. Klinički i histološki znaci su slični onima u juvenilnom obliku, ali starost u kojoj bubrežna insuficijencija doseže terminalnu fazu javlja se kasnije nego u juvenilnom obliku, sa srednjom starošću od 19 godina.
Etiologija
Identifikovano je pet gena povezanih sa bolešću. Prvi gen, NPHP1, mapiran je u hromozomu 2q13. Homozigotne delecije su primećene u 70% pogođene dece i njihova detekcija PCR-om omogućava postavljanje dijagnoze. Postojanje genetske heterogenosti je pokazano kod pacijenata sa ili bez vanbubrežnim zahvatanjem. Mutacije u genu NPHP2, kodirajuće za inversin, odgovorne su za infantilni oblik nefronoftize, koji progredira do terminalnog stadijuma bubrežne insuficijencije pre pete godina. Mutacije gena NPHP3, lokalizovane na hromozomu 3q21-22, opisane su u velikoj venecuelanskoj porodici i izazivaju kasniji oblik bolesti. Mutacije gena NPHP4, lokalizovane na hromozom 1p36, primećene su u nekoliko porodica, od kojih su neke imale pridruženo retinalno zahvatanje. Mutacije drugog gena, IQCB1 / NPHP5, lokalizovane na hromozomu 3q13, nedavno su identifikovane kod pacijenata sa autozomno recesivnom nefronoftisom i Senior-Loken sindromom.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Tretman
Trenutno ne postoji lečenje za prevenciju progresije do krajnjeg stadijuma bubrežne insuficijencije.
Dijagnostičke metode
Antenatalna dijagnoza
Antenatalna dijagnoza se može postaviti kada je mutacija identifikovana kod jednog deteta u porodici.
Epidemiologija
Prevalenca je 1/100 000 pojedinaca.
Genetsko savetovanje
Nefronoftiza se nasleđuje autozomno recesivno.