Nesindromska pontocerebelarna hipoplazija
Definicija
Nesindromska pontocerebelarna hipoplazija (PCH) je retka heterogena grupa bolesti koju karakterišu hipoplazija i atrofija i / ili rana neurodegeneracija cerebeluma i ponsa. Opisano je osam podtipova pod imenima 1-8 (vidi ove pojmove), koji se uglavnom nasleđuju po autozomno recesivnom obrascu.
Pretraga
Pun naziv
Nesindromska pontocerebelarna hipoplazija
Kratki naziv
Sinonimi
Pontoneocerebelarna hipoplazija
Pontoneocerebelarna atrofija
PCH
Orpha broj
98523
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
Nepoznato
Nasleđivanje
Autozomno recesivno
Period početka bolesti
ICD 10
Q04.3
OMIM
NULL
UMLS
NULL
GARD
10977
MEDDRA
NULL
Tekstualni opis
Pacijenti sa PCH svih podtipova prisutni su sa progresivnom mikroencefalijom, kašnjenjem ili odsustvom kognitivnog i razvoja voljnih motornih pokreta, intelektualnim deficitom, spastičnošću, horejom / diskinezijom, poteškoćama sa gutanjem i Epi napadima.
Etiologija
Većina slučajeva PCH-a obuhvata mutacije u spajanju endonukleaze tRNA (TSEN). Mutacije odgovorne za PCH2, PCH4, PCH5 uključuju mutacije u TSEN2 (PCH2), TSEN34 (PCH2) i TSEN54 (PCH2 4, 5). PCH6 nastaje zbog mutacija gena za mitohondrijalnu arginil-tRNA sintetazu (RARS2). Otprilike polovina slučajeva PCH1 nastaje zbog mutacija gena EXOSC3. Etiologija PCH3 i PCH7 je u velikoj meri nepoznata, međutim mutacije endonukleaze koja spaja tRNA, mitohondrijska arginil-tRNA sintetaza i kinaza povezana sa vakcinijom stoje u osnovi manjine slučajeva PCH1, a vezana je za hromozom 7 prijavljena u 2 PCH3 porodice. Novi veoma retki oblik PCH, PCH8 je uzrokovan mutacijom gubitka funkcije u CHMP1A genu.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalna dijagnoza uključuje progresivnu cerebelo-cerebralnu atrofiju (PCCA), infantilnu cerebralnu i cerebelarnu atrofiju (ICCA), urođene poremećaje glikozilacije tipa 1A i D, nedostatak fosfoserin-aminotransferaze, određene kongenitalne poremećaje mitohondrija, sindrom progresivne encefalopatije sa edemskom hipsaritmijom (PE) i optičkom atrofijom (PEHO), distroglikanopatije poput Walker-Warburg sindroma, MEB-bolest, kongenitalna mišićna distrofija Fukuyama, lizencefalija, fenotip malformacije mozga povezanih sa X mikrocefalijom i hipoplazijom cerebeluma i moždanog stabla, kongenitalna fibroza ekstraokularnih mišića tipa 3 (CFEOM3) sa ekstraokularnim angažmanom (vidi ove pojmove) i stečena cerebelarna hipoplazija u ekstremnim preuranjenim porođajima (
Tretman
Lečenje je simptomatsko, jer ne postoji lek za PCH i uključuje lekove za lečenje distonije, diskinezije i napada, perkutano hranjenje endoskopskom cevi i ponekad respiratorna podrška. Smrt u krevetiću, apneja u snu, rabdomioliza i maligna hipertermija mogu biti po život opasne komplikacije za pacijente sa PCH2.
Dijagnostičke metode
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkih simptoma i neuroradioloških nalaza (MRI). To se može potvrditi molekularno-genetskim analizama. MRI pokazuje pontocerebelarnu hipoplaziju, sa često teže pogođenim hemisferama malog mozga od vermisa, atrofijom ventralnog ponsa i u manjoj meri moždane kore. Ostale neuroanatomske karakteristike uključuju tešku progresivnu mikrocefaliju i ventrikulomegaliju.
Antenatalna dijagnoza
Ako je bolest koja uzrokuje mutaciju poznata kod roditelja-nosioc, dostupni su rutinski postupci prenatalnog testiranja ili preimplantacione genetske dijagnoze.
Epidemiologija
Prevalencija PCH nije poznata. Čini se da je većina podvrsta veoma retka.
Genetsko savetovanje
Transmisija je autozomno recesivna i preporučuje se genetsko savetovanje obolele porodice.