Pompeova bolest
Definicija
Retka lizozomalna bolest skladištenja koju karakteriše lizozomalna akumulacija glikogena, posebno u skeletnim, srčanim i respiratornim mišićima, kao i u jetri i nervnom sistemu, usled nedostatka kiselinske maltaze. Klinički spektar bolesti obuhvata oblik sa infantilnim početkom sa teškom hipertrofičnom kardiomiopatijom, generalizovanom slabošću mišića, problema sa hranjenjem i razvjem, respiratornom insuficijencijom i kasnim početkom bolesti koja se manifestuje pre ili posle dvanaestog meseca života bez kardiomiopatije, sa slabošću proksimalnih mišića i respiratornog sistema.
Pretraga
Pun naziv
Pompeova bolest
Kratki naziv
Sinonimi
Glikogenoza tip II, bolest skladištenja glikogena tip 2, glikogenoza usled nedostatka kiselinske maltaze, glikogenoza usled nedostatka alfa 1,4 glukozidaze
Orpha broj
365
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Pompe disease, Glycogenosis type 2, Glycogen storage disease type, Alpha-1,4-glucosidase acid deficiency, Glycogenosis due to acid maltase deficiency
Prevalenca
1-9 / 100 000
Nasleđivanje
Autozomno recesivno
Period početka bolesti
Detinjstvo , Adolescencija, Odraslo doba
ICD 10
E74.0
OMIM
232300
UMLS
C0017921
GARD
MEDDRA
Preimplantaciono i prenatalno testiranje moguće je kod trudnoća gde je poznato da postoji rizik od Pompeove bolesti.
Tekstualni opis
Pompeova bolest je jedan od 15 trenutno poznatih „poremećaja skladištenja glikogena“ (GSD), grupe metaboličkih poremećaja koje karakterišu abnormalnosti u sintezi i razgradnji glikogena. Alfa-glukozidaza (kiselinska maltaza) je enzim odgovoran je za lizosomsku razgradnju glikogena. Nedostatak ili disfunkcija enzima dovodi do nakupljanja glikogena u lizozomima, što posledično dovodi do ćelijske disfunkcije, oštećenja ćelija, oštećenja tkiva i na kraju do disfunkcije organa. Kod Pompeove bolesti, disfunkcija organa uglavnom se manifestuje slabošću mišića. Pompeovu bolest karakteriše promenljiva stopa progresije bolesti i različit uzrast pri javljanju bolesti. Prvi simptomi mogu se javiti u bilo kojoj dobi, od rođenja do kasne odrasle dobi. U svim uzrastima, bolest karakteriše slabost skeletnih mišića koja uzrokuje probleme sa pokretljivošću i utiče na respiratorni sistem.
Etiologija
Pompeova bolest je retka, multisistemska, nasledna bolest, koja je uzrokovana patogenim varijacijama (abnormalnostima / mutacijama) u GAA genu. Gen GAA sadrži genetske informacije za proizvodnju i funkciju proteina nazvanog kiselinska maltaza (alfa-glukozidaza) (GAA). Nestašica ovog proteina koči razgradnju glikogena (složenog šećera) u glukozu (prosti šećer). Zbog toga glikogen počinje da se akumulira u svim vrstama tkiva, ali prvenstveno u skeletnim mišićima, glatkim mišićima i srčanom mišiću, gde uzrokuje oštećenje strukture i funkcije tkiva. U porodicama sa ovim poremećajem identifikovano je blizu 600 različitih varijacija gena GAA. Sve poznate varijacije gena GAA sakupljaju se i navode u bazi podataka Pompe varijanti na: vvv.pompevariantdatabase.nl, zajedno sa opisom koliko su štetne i sa kojim kliničkim oblicima Pompeove bolesti su povezane. Stepen nedostatka kiseline alfa-glukozidaze (GAA) diktira priroda varijacija u svakoj od 2 kopije gena GAA (1 od oca sa varijacijom A i 1 od majke sa varijacijom B) i njihov kombinovani efekat. Generalno: što više nedostataka GAA uzrokuju ove varijante, to se simptomi ranije javljaju, to je brže napredovanje bolesti i veća klinička težina. Međutim, kliničku prezentaciju Pompeove bolesti ne diktira samo priroda naslednih patogenih varijacija u 2 kopije gena GAA, već je dodatno pod uticajem niza još uvek nepoznatih genetskih, epigenetskih i faktora okoline. Ovo poslednje može uključivati ishranu, način života, fizičku aktivnost itd.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Tretman
Lečenje zahteva koordinirane napore tima specijalista. Za izradu plana lečenja može biti potrebna konsultacija pedijatara, internista, neurologa, ortopeda, kardiologa, dijetetičara, fizioterapeuta i drugih zdravstvenih radnika. Plan lečenja mora biti usmeren na pacijenta i njegove individualne potrebe. Genetsko savetovanje je od presudne važnosti za pogođene pojedince i njihove porodice.
Dijagnostičke metode
Klinički pregled, detaljna istorija bolesti i porodična anamneza, laboratorijske analize i određivanje aktivnosti GAA enzima.
Antenatalna dijagnoza
Epidemiologija
Genetsko savetovanje
Pompeova bolest se nasleđuje u autosomno recesivnom obrascu. Nosioci Pompeove bolesti neće pokazivati simptome. Rizik da dva roditelja nosioca bolesti dobiju dete sa bolešću je 25% sa svakom trudnoćom. Rizik da dete bude nosilac, poput roditelja, iznosi 50% kod svake trudnoće. Rizik je isti za muškarce i žene.
Terapija
Terapija zamenom enzima je standardni tretman za sve pacijente sa Pompeovom bolešću. Uključuje intravensku primenu rekombinantne alfa-glukozidaze. Ovaj tretman produžava životni veka ali pacijenti nisu u potpunosti izlečeni i simptomi perzistiraju. Lečenje Pompeove bolesti uključuje i simptomatsku i suportivnu terapiju.Može biti potrebna respiratorna podrška, većina pacijenata ima određen stepen respiratorne insuficijencije. Fizikalna terapija može pomoći ojačanju respiratornih mišića. Nekim pacijentima će možda biti potrebna mehanička ventilacija tokom noći i / ili tokom dana ili tokom infekcija respiratornog trakta. Mehanička podrška za ventilaciju može biti putem neinvazivnih ili invazivnih tehnika. Pošto Pompeova bolest može oslabiti mišiće koji se koriste za žvakanje i gutanje, mogu biti potrebne odgovarajuće mere kako bi se osigurala pravilna ishrana i razvoj. Nekim pacijentima će možda trebati specijalizovana visokokalorična dijeta i možda će biti potrebno da nauče tehnike za promenu veličine i teksture hrane kako bi se smanjio rizik od aspiracije. Novorođenčadi i odojčadi može biti potrebno hranjenje preko nazogastrične sonde. Kod pojedine dece potrebna je gastrostoma za hranjenje. Nekim osobama sa javljanjem bolesti u detinjstvu ili odraslom dobu može biti potrebna mekana dijeta, ali malo kome će biti neophodna ishrana preko sonde.