Primarna hiperoksalurija tipa 1
Definicija
Primarna hiperoksalurija tipa 1 (PH1) je redak poremećaj metabolizma glioksilata koji se karakteriše nakupljanjem oksalata usled nedostatka peroksisomalnog jetrenog enzima L-alanina: glioksilat aminotransferaze (AGT). Klinička prezentacija je promenljiva, u rasponu od povremene simptomatske nefrolitijaze do nefrokalcinoze i bolesti bubrega u krajnjem stadijumu sa sistemskim učešćem.
Pretraga
Pun naziv
Primarna hiperoksalurija tipa 1
Kratki naziv
Sinonimi
Nedostatak peroksisomalnog alanin-glioksilata aminotransferaze Glikolna acidurija
Orpha broj
93598
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
Nasleđivanje
Autozomno recesivno
Period početka bolesti
ICD 10
E74.8
OMIM
259900
UMLS
C0268164
GARD
2835
MEDDRA
Tekstualni opis
Postoji važna heterogenost u kliničkoj prezentaciji i početku PH1. Teški infantilni oblik karakteriše zastoj u razvoju, nefrokalcinoza sa ili bez nefrolitijaze i bubrežna insuficijencija u krajnjem stadijumu. Pojavu u detinjstvu i adolescenciji često karakteriše rekurentna urolitijaza (sa ili bez nefrokalcinoze) i progresivno zatajenje bubrega. Oblik kasnog početka uglavnom karakteriše povremeni bubrežni kamen sa pojavom bolesti u odrasloj dobi, ali može doći i do akutne insuficijencije bubrega izazvanog bilateralnom opstrukcijom bubrega oksalatnim kamenjem. Ostale manifestacije uključuju infekcije mokraćnih puteva, dizuriju i hematuriju. Aktuelna sistemska oksaloza može dovesti do drugih kliničkih manifestacija kao što su oštećenja srčane sprovodljivosti, vaskularna kalcifikacija distalnom gangrenom, poremećen vid, specifične smeđe naslage mrežnjače, noduli na koži, zahvatanje zglobova i bolesti kostiju što dovodi do lomova u dugoročnoj dijalizi pacijenti.
Etiologija
PH1 nastaje zbog oštećenja peroksisomalnog jetrenog enzima AGT izazvanog mutacijama u AGXT genu (2q37.3). Defekt AGT-a, koja normalno pretvara glikoksilat u glicin, rezultira povećanjem baze glikoksilata, koji se pretvara u oksalat (slabo rastvorljiv) i glikolat (bez pridružene patologije).
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalna dijagnoza uključuje primarnu hiperoksaluriju tip 2, primarnu hiperoksaluriju tip 3, bolest Denta i porodičnu hiperkalciuriju-hipomagnezemiju-nefrokalcinozu (vidi ove pojmove), kao i sekundarne oblike hiperoksalurije (enterijerska hiperoksalurija, hiperoksalurija u ishrani), i idiopatsku kalcijum oksalatnu urolitijazu.
Tretman
Rano energično lečenje je od suštinske važnosti za održavanje bubrežne funkcije. Lečenje uključuje minimiziranje taloženja kalcijum oksalata pre uznapredovale bubrežne insuficijencije održavanjem visokog outputa urina, vitamina B6 (piridoksin) i inhibitora kristalizacije kalcijum-oksalata (citrat, pirofosfat i magnezijum). Kombinovana transplantacija jetre i bubrega treba razmotriti kod većine pacijenata kao preventivni postupak, a bilo kakvu dijalizu treba izbegavati ili bar smanjiti. Adeno-pridruženi virusni vektor serotipa 5 koji sadrži humani alanin-glioksilat aminotransferaza gen ili ćelijska terapija može biti dostupan za lečenje primarne hiperoksalurije u Evropi u budućnosti.
Dijagnostičke metode
Na kliničku dijagnozu se sumnja na osnovu kliničkih karakteristika zajedno sa čistim sastavom kamenaca, kalcijum oksalata monohidrata i potvrđuje oksilatom urina: odnos kreatinina, molekularno genetsko testiranje i retko AGT katalitičkom aktivnošću iz biopsije jetre.
Antenatalna dijagnoza
Prenatalno genetsko testiranje i preimplantacijska genetska dijagnoza mogući su za rizične trudnoće i obolele porodice.
Epidemiologija
Prijavljena prevalencija PH1 u Evropi kreće se od 1 / 333,000 - 1 / 1,000,000. Zabeležene su veće vrednosti kod specifičnih populacija sa visokom stopom konsangviniteta.
Genetsko savetovanje
Prenos PH1 je autozomno recesivan, a heterozigoti su asimptomatski. Genetsko savetovanje treba ponuditi obolelim osobama i članovima porodice, koji su u riziku.