Pseudohipoaldosteronizam tip 2
Definicija
Pseudohipoaldosteronizam tip 2 (PHA2) je retki nasledni oblik hipertenzije koju karakterišu hiperkalemija, hiperhloremička metabolička acidoza, normalna ili povišena aldosteron, nizak renin i normalna bubrežna funkcija.
Pretraga
Pun naziv
Pseudohipoaldosteronizam tip 2
Kratki naziv
Sinonimi
Hiperkalemija otporna na mineralokortikoide
Hlorid shunt sindrom
PHA2
Spitzer-Weinstein sindrom
Hipertenzivna hiperkalemija
Gordonov sindrom hiperkalemije-hipertenzije
Hiperkalemija-hipertenzijski sindrom, Gordonova vrsta
Porodična hiperkalemička hipertenzija
PHAII
Orpha broj
757
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
Nepoznato
Nasleđivanje
Autozomno dominantno ili Autozomno recesivno
Period početka bolesti
ICD 10
I15.1
OMIM
145260 614491 614492 614495 614496
UMLS
C1449844
GARD
4553
MEDDRA
NULL
Tekstualni opis
Pacijenti mlađi od 20 godina obično imaju normalan krvni pritisak, ali potom u odrasloj dobi razvijaju hipertenziju. Hiperkalemija, blaga hiperhloremična acidoza i nizak renin prisutni su od malih nogu i stalni su nalazi. Zastoj rasta opisan je u nekim slučajevima. Pacijenti ne pokazuju bubrežnu insuficijenciju. Smatra se da je Spitzer-Weinstein sindrom (ili adolescentni hiperkalemički sindrom) rana prezentacija PHA2 sa hipertenzijom koja je povezana sa drugim kliničkim nalazima, poput niskog rasta, mišićne slabosti i periodične paralize.
Etiologija
Pseudohipoaldosteronizam tip 2 nastaje usled mutacija u genima WNK1 (PHA2C) na hromozomu 12 i WNK4 (PHA2B) na hromozomu 17 koji kodiraju bez-lizin kinaze WNK1 i WNK4 koji regulišu kotransportere Na-Cl i Na-K-Cl ( NCC i NKCC2, respektivno) i bubrežni spoljni medularni kalijum (ROMK) kanal u distalnom bubrežnom tubulu. Mutacije u tim genima dovode do povećane reapsorpcije NaCl i smanjene sekrecije kalijuma. Dodatna genetska heterogenost postoji pošto je predložen još jedan lokus u hromozomu 1 (PHA2A).
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalna dijagnoza uključuje hiperkalemičku bubrežnu tubularnu acidozu, hipoaldosteronizam i dehidriranu naslednu stomatocitozu (vidi ove pojmove), retku dominantnu formu nasledne hemolitičke anemije udruženu sa pseudohiperkalemijom.
Tretman
Lečenje se zasniva na niskim dozama tiazidnih diuretika koji su veoma efikasni u korekciji hipertenzije, hiperkalemije i hiperkalciurije. Pacijenti sa PHA2 sa mutacijama WNK4 pokazuju bolji odgovor na tiazidne diuretike u odnosu na pacijente sa WNK1 mutacijama. PHA2 ne reaguje na egzogene mineralokortikoide. Pacijenti moraju biti na dijeti sa malo natrijuma.
Dijagnostičke metode
Dijagnoza se zasniva na biohemijskim pregledima koji pokazuju hiperkalemiju, hiperhloremičnu acidozu, nisku ili potisnutu aktivnost renina u plazmi i normalan do visok nivo aldosterona. Brzina glomerularne filtracije je normalna. Hipervolemija se često registruje. Hiperkalciurija i niska mineralna gustina kostiju prisutne su u slučaju mutacija WNK4.
Antenatalna dijagnoza
Epidemiologija
Prevalencija nije poznata. U literaturi je prijavljeno oko 80 porodica, ali samo 10 je genetski potvrđenih slučajeva.
Genetsko savetovanje
Transmisija je autozomno dominantna.