Pseudohipoparatireoidizam tip 1A
Definicija
Pseudohipoparatireoidizam tip 1A (PHP1a) je vrsta pseudohipoparatireoidizma (PHP; vidi ovaj pojam) koji karakteriše bubrežna rezistencija na paratireoidni hormon (PTH), što rezultira hipokalcemijom, hiperfosfatemijom i povišenim PTH; rezistenciju na druge hormone uključujući tireoidno-stimulišuće hormone (TSH), gonadotropine i hormon-oslobađajući hormon rasta (GHRH); i konstelaciju kliničkih karakteristika poznatih kao Albright nasledna osteodistrofija (AHO; vidi ovaj pojam).
Pretraga
Pun naziv
Pseudohipoparatireoidizam tip 1A
Kratki naziv
Sinonimi
AHO-PHP sindrom Ia
Albright nasledna osteodistrofija-PHP sindrom Ia
Orpha broj
79443
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
Nepoznato
Nasleđivanje
Autozomno dominantno
Period početka bolesti
ICD 10
E20.1
OMIM
103580
UMLS
C3494506
GARD
7486
MEDDRA
Tekstualni opis
Pojava endokrinih simptoma javlja se tokom detinjstva, mada su prijavljeni slučajevi sa ozbiljnom hipotireozom kod neonatalnog skrininga. Pacijenti imaju različiti stepen AHO karakteristika (uključujući gojaznost). Ektopičke osifikacije mogu biti u opsegu od odsutnih do opsežnih i mogu stvarati jake bolove. Zastoj u razvoju je veoma promenljiv, čak i u porodicama sa istom mutacijom. Otpornost na PTH obično nije prisutna pri rođenju, ali se sa vremenom razvija kod nekih pacijenata od nekoliko meseci starosti. Ostali simptomi povezani sa hipokalcemijom uključuju: otečenost, Epi napade, tetaniju, kataraktu ili zubne probleme. Blaga rezistencija na TSH često je prisutna pri rođenju i može se dijagnostikovati neonatalnim skriningom urođene hipotireoze (videti ovaj pojam). Obično je asimptomatska. Gonadalna disfunkcija sa odloženim ili nepotpunim seksualnim sazrevanjem, amenorejom ili oligomenorejom i / ili neplodnošću je vrlo česta. Manjak hormona rasta (GH) prisutan je u oko 60% pacijenata, dok je rezistencija na kalcitonin i epinefrin retka. Hormonska rezistencija se može razviti sa vremenom, sve do kasne odrasle dobi. Prijavljene su i reumatološke komplikacije. Evolucija mineralizacije kostiju ostaje nejasna.
Etiologija
U otprilike 70-80% slučajeva, PHP-Ia je izazvana haploinsuficijencijom zbog majčinski nasleđenih heterozigotnih inaktivirajućih mutacija u GNAS genu (20q13). U podskupini pacijenata negativnih na ove mutacije prijavljeni su defekti metilacije na istom mestu.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalne dijagnoze uključuju primarnu hipotireozu, sekundarnu hiperparatireoidizam usled nedostatka vitamina D i druge vrste PHP-a.
Tretman
Lečenje se zasniva na održavanju normokalcemije i, kad je to moguće, normalizaciji nivoa PTH u serumu, uz aktivni oblik vitamina D (alfakalcidol ili kalcitriol) i suplementaciju kalcijuma. Pridružene endokrinopatije treba lečiti kada su prisutne (naročito hipotireoza, nedostatak hormona rasta i hipogonadizam) levotiroksinom i polnim hormonima. GH supstitucionu terapiju treba započeti što je pre moguće. Ne postoji lečenje za AHO. Potkožne osifikacije mogu se hirurški ukloniti kada su posebno velike ili uzrokuju bol / nelagodu.
Dijagnostičke metode
Dijagnoza otpornosti na PTH zasniva se na merenju serumskog kalcijuma, fosfata i PTH. Nakon infuzije biosintetskog PTH (što može biti korisno u teškim slučajevima), nefrogeni cAMP i izlučivanje fosfata mokraćom se ne povećava. AHO se dijagnostikuje i klinički i na rendgenu, koje pokazuje tipično skraćenje četvrtih metakarpala. Dijagnoza se potvrđuje genetskim testiranjem.
Antenatalna dijagnoza
Antenatalna dijagnoza moguća je kada je poznata bolest koja u porodici uzrokuje mutaciju.
Epidemiologija
U Japanskoj studiji procenjena je zastupljenost PHP (1a i 1b) na 1 / 295,000. Prevalenca PHP (1a, 1b i pseudopseudohipoparatiroidizma (PPHP); vidi ove pojmove) procenjena je na 1 / 150,000 u Italiji.
Genetsko savetovanje
Transmisija je autozomno dominantna sa roditeljskim utiskom. Otpornost na hormone se razvija tek nakon nasleđivanja od majke. U novonastalim mutacijama (25% slučajeva), hormonska rezistencija je povezana sa mutacijom na materinskom alelu gena. U slučajevima gde su pronađeni nedostaci metilacije, genetsko savetovanje može biti teško ili nemoguće.