Rothmund-Thomson sindrom
Definicija
Rothmund-Thomson sindrom (RTS) predstavlja genodermatozu koju karakteriše specifičan osip na licu (poikiloderma), povezan sa niskim rastom usled odlaganja pre i postnatalnog razvoja, retkim dlakama na skalpu, retkim ili nedostajućim trepavicama i/ili obrvama, juvenilnom kataraktom, abnormalnostima kostiju, radijalnim defektima, preranim starenjem i sklonosti ka određenim vrstama karcinoma.
Pretraga
Pun naziv
Rothmund-Thomson sindrom
Kratki naziv
Sinonimi
Poikiloderma Rothmund-Thomson_x000D_
RTS
Orpha broj
2909
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
Nepoznato
Nasleđivanje
Autozomno recesivno
Period početka bolesti
ICD 10
Q82.8
OMIM
268400
UMLS
C0032339
GARD
4392
MEDDRA
NULL
Tekstualni opis
Koža je obično normalna pri rođenju, ali se eritem razvija na obrazima u dobi od 3-6 meseci, a potom se širi do ekstremiteta i stražnjice. Trup i trbuh su uglavnom pošteđeni. Tokom bolesti razvija se kožna atrofija sa retikuliranim oblastima hipo- i hiperpigmentacije i upornim telangiektazijama. Ostale kožne manifestacije uključuju zubne anomalije, distrofiju nokta i palmo-plantarne hiperkeratotske lezije. Ekstrakutane manifestacije su klinički heterogene i definisane su dve podformi RTS-a: RTS tip 1 (RTS1; vidi ovaj pojam) koji su okarakterisani poikilodermom, ektodermalnom displazijom i juvenilnom kataraktom i RTS tip 2 (RTS2; vidi ovaj pojam) koji karakteriše poikiloderma, kongenitalne oštećenja kosti (frontalno izbočenje kosti, sedlasti nos i oštećenja radijalnih zraka: hipo- ili aplazija palca ili radijalna aplazija) i povećan rizik od osteosarkoma (vidi ovaj pojam) u detinjstvu i kožni pločasti ćelijski karcinom kasnije u životu. Zabeleženi su gastrointestinalni (hronična bolest i dijareja), respiratorne, benigne i maligne hematološke manifestacije (anemija, neutropenija i mijelodisplazija), kao i hipogonadizam i osteopenija.
Etiologija
RTS2 je uzrokovan homozigotnim ili složenim heterozigotnim mutacijama u genima RECQL4 helikaze (8q24.3; detektovan je u 60-65% pacijenata sa RTS), dok etiologija u RTS1 ostaje nepoznata.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalna dijagnoza treba da obuhvati i druge uzroke poikiloderme u detinjstvu i druge retke genodermatoze sa izraženim telangiektazijama (uključujući Bloomov sindrom, kserodermični pigmentosum, Kindlerov sindrom, poikilodermu sa neutropenijom i urođenom diskeratozom; videti ove pojmove) i alelne poremećaje RAPADILINO sindrom (koje su oštećenja radijalnih zraka kao stalna karakteristika, poikiloderma je izostala, a rizik od maligniteta je niži) i Baller-Gerold sindrom (koji je povezan sa kraniosinostozom; vidi ove pojmove).
Tretman
Lečenje treba da obuhvati laserski tretman za telangiektatičke lezije, godišnje oftalmološke preglede i radiološka ispitivanja u slučaju bola u kostima, šepanja ili lomova (indikatori osteosarkoma). Pacijenti sa RTS mogu pokazati povećanu osetljivost na štetne efekte hemoterapije i veći rizik od sekundarnog maligniteta (5% rizika od nastanka raka kože).
Dijagnostičke metode
Dijagnoza se zasniva na kliničkim nalazima (pre svega u uzrastu, širenju i pojavi poikiloderme) i molekularnoj analizi za mutacije RECQKL4. Dijagnoza RTS treba uzeti u obzir kod svih bolesnika sa osteosarkomom, posebno ako je povezana sa promenama na koži.
Antenatalna dijagnoza
Epidemiologija
Prevalenca nije poznata, ali dosad je prijavljeno oko 300 slučajeva.
Genetsko savetovanje
RTS se prenosi na autozomno recesivan način. Za pacijente sa RTS-om i njihove porodice trebalo bi obezbediti genetsko savetovanje, zajedno sa preporukom za skrining na kancer za sve pacijente sa RTS2.