Septo-optička displazija

Definicija

Septooptička displazija (SOD) je klinički heterogeni poremećaj koju karakteriše klasična trijada hipoplazije optičkog nerva, abnormalnosti hormona hipofize i oštećenja mozga srednje linije.

Pretraga

Pun naziv

Septo-optička displazija

Kratki naziv

Sinonimi

Septo-optička displazija SOD De Morsier sindrom

Orpha broj

3157

Kategorija

Podkategorija

Naziv na stranom jeziku

Prevalenca

Nepoznato

Nasleđivanje

Autozomno dominantno ili Autozomno recesivno ili Multigenetsko/multifaktorijalno ili Nije primenljivo

Period početka bolesti

ICD 10

Q04.8

OMIM

182230

UMLS

C0162809  C0338503

GARD

7627

MEDDRA

10067159
Tekstualni opis
Težina poremećama varira i samo 30% pacijenata manifestuje potpunu kliničku trijadu a kod mnogih pacijenata se registruju pridruženi nalazi. Neki pacijenti koji su rođeni sa SOD-om povezani sa višestrukim kongenitalnim anomalijama, dok su drugi tegobe imaju tokom detinjstva sa zastojem rasta i / ili anomalijama vida (najčešće strabizam ili nistagmus). Hipoplazija optičkog nerva može biti jednostrana ili bilateralna (57% i 32% slučajeva), a značajno oštećenje vida javlja se kod 23% pacijenata. Hipopituitarizam je prisutan u 62-80% pacijenata i iako je nedostatak hormona rasta (što dovodi do niskog rasta u detinjstvu) najčešća endokrina anomalija, mogu se razviti dodatne hormonske insuficijencije (stimulacija štitnjače, adrenokortikotropne i nedostatak hormona koji oslobađa gonadotropin). Oštećenja mozga srednje linije uključuju agenezu septuma pelluciduma (60% slučajeva) i / ili corpus callosum. Prijavljene su i pridružene kortikalne malformacije (koje se ponekad nazivaju i SOD-plus sindromom). Intelektualni deficit i neurološke manifestacije (zastoj u razvoju, Epi napadi i cerebralna paraliza) mogu biti prisutni. Dodatni nalazi mogu obuhvatati dijabetes insipidus, poremećaje spavanja, autizam, prevremeni pubertet, gojaznost, termoregulacijske poremećaje, anosmiju, senzorineuralni gubitak sluha i srčane i digitalne anomalije.
Etiologija
Većina slučajeva SOD-a je sporadična, ali su opisani i porodični slučajevi. I homozigotne (autozomno recesivni prenos) i heterozigotne (autozomno dominantni prenos) HESX1 mutacije (3p21.2-p21.1) opisane su u porodičnim slučajevima. Tri dodatna gena su uključena u pridružene fenotipove koji se mogu smatrati delom SOD spektra: mutacije SOX2 (3q26.3-q27) povezane sa anoftalmijom / mikroftalmijom i karakteristikama SOD; mutacije / umnožavanja gena SOX3 (Xq26.3) povezane sa anomalijama mozga srednje linije i hipopituitarizmom (mada još nisu opisane oštećenja oka); i OTX2 mutacije (14q21-q22) povezane sa hipopituitarizmom i hipoplazijom prednje hipofize, sa ili bez oštećenja oka. Mutacije u tim genima otkrivaju se u
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalne dijagnoze uključuju urođeni hipopituitarizam i holoprozencefaliju (vidi ove pojmove).
Tretman
Lečenje je simptomatsko i pacijente sa SOD-om treba da vodi multidisciplinarni tim uz redovno praćenje. Hormonska insuficijencija može se lečiti supstitucionom hormonskom terapijom, ali potrebno je pažljivo praćenje jer se hormonski nedostaci razvijaju sa godinama. Deca mogu imati koristi od razvojnih programa za slabovide osobe, kao i od fizikalne i radne terapije.
Dijagnostičke metode
Klinička dijagnoza zahteva prisustvo najmanje dve karakteristike klasične trijade i može se potvrditi oftalmološkim studijama, MRI i dinamičkim testovima funkcije hipofize. Na SOD treba posumnjati u novorođenčadi sa hipoglikemijom, žuticom, mikrofalusom (sa ili bez spuštenim testisima) i nistagmusom sa ili bez pridruženih nepravilnosti u srednjoj liniji (kao što je rascep nepca).
Antenatalna dijagnoza
Na OD se može posumnjati antenatalno ultrazvukom i naknadnim fetalnim MRI studijama.
Epidemiologija
Incidencija se procenjuje na 1/10 000 živorođenih.
Genetsko savetovanje
Genetska prenatalna dijagnoza i genetsko savetovanje mogu se predložiti porodicama u kojima je identifikovana mutacija koja uzrokuje bolest, ali treba biti oprezan u slučajevima sa autozomno dominantnim nasleđem, jer fenotip i penetracija mogu biti veoma promenljivi.
Terapija
Klinička istraživanja