Sindrom autozomno dominantnog poplitealnog pterigijuma
Definicija
Retki genetski sindrom višestrukih kongenitalnih anomalija karakteriše se rascepom usne, sa ili bez rascepa nepca, rupicama na donjoj usni, kontrakturama donjih ekstremiteta, abnormalnim spoljašnjim genitalijama, sindaktilijom prstiju na rukama i/ili nogama, te piramidalnim kožnim naborom preko nokta palca na nozi.
Pretraga
Pun naziv
Sindrom autozomno dominantnog poplitealnog pterigijuma
Kratki naziv
Sinonimi
Poplitealni sindrom mreže
Facio-genito-poplitealni sindrom
Orpha broj
1300
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
1-9 / 1 000 000
Nasleđivanje
Autozomno dominantno
Period početka bolesti
ICD 10
Q87.2
OMIM
119500
UMLS
NULL
GARD
3242
MEDDRA
NULL
Tekstualni opis
Pacijenti sa AD-PPS imaju rascep usne i / ili nepca (91% -97%), rupe ili sinuse donje usne (45%), kožni režanj koji se proteže od ishijalnih tuberkuluma do pete (poplitealni pterigijum sa konturama koji eventualno ometa pokretljivost ) (58%), bifidni skrotum i kriptorhidizam kod obolelih muškaraca i hipoplazija labia major kod žena, sindaktilija na prstima i / ili nožnom prstu i kožne nepravilnosti oko noktiju. Skoro svi pacijenti imaju piramidalni nabor kože koji prekriva nokat haluksa. Neki mogu imati zube koji nedostaju. Ostale povremene karakteristike uključuju filiformne sinehije koje povezuju gornju i donju vilicu (singnatija) ili gornji i donji kapak (ankiloblefaron) i talipes. Rast i intelektualni razvoj su normalni kod pacijenata sa PPS-om iako postoje izveštaji o odloženom usvajanju jezika i poteškoćama u učenju.
Etiologija
AD-PPS je povezan sa mutacijama u genu IRF6 (1q32.2-q32.3), koji učestvuju u stvaranju vezivnog i epitelijskog tkiva. Skoro svi pogođeni pacijenti imaju mutacije u ovom genu.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Lako pogođeni AD-PPS pacijenti imaju značajno kliničko preklapanje sa van der Woude sindromom (vidi ovaj pojam), poremećajem koji je izazvan delecijama i mutacijama u istom genu. U stvari, pogođenim osobama iz iste porodice, koje imaju istu mutaciju u IRF6, dijagnostikovana je PPS i VWS. Sindrom višestrukog pterigijuma i Bartsocas-Papas sindrom takođe treba uzeti u obzir (videti ove pojmove).
Tretman
U novorođenčadi treba nadgledati unos hranjivih sastojaka i dobitak na telesnoj masi. Specijalizovani multidisciplinarni tim treba da operativno leči rascep usne i / ili nepca hirurško i ortodontsko. Govorna terapija, kao i audiološka i stomatološka procena takođe treba da se obezbede. Hirurgija će takođe biti potrebna za usne jame, poplitealni pterigijum, sindaktiliju i ankiloblefaron. Retko se može razmotriti hirurška korekcija abnormalnih genitalija. Upravljanje ostalim manifestacijama PPS-a je generalno suportativno i simptomatsko.
Dijagnostičke metode
Dijagnoza se zasniva na prisustvu karakterističnog raspona kliničkih nalaza (rascep usne sa ili bez rascepa nepca, poplitealni pterigijum, genitalne i nokatne anomalije), a može se potvrditi molekularno-genetskim testiranjem. AD-PPS je često povezan sa missense mutacijama, koji menjaju ostatke za koje se predviđa da će direktno komunicirati sa DNK u egzonima 3 i 4 IRF6.
Antenatalna dijagnoza
Prenatalna dijagnoza za trudnice u riziku moguća je molekularnom analizom nakon uzimanja amniocenteze ili uzorkovanja horionskih čupica, ako je u porodici utvrđena mutacija koja uzrokuje bolest.
Epidemiologija
Tačna prevalenca i godišnja incidenca nisu poznati, ali je predložena prevalenca od oko 1/300 000 za PPS. Zabeleženo je više od 200 slučajeva AD-PPS.
Genetsko savetovanje
AD-PPS sledi autozomno dominantni obrazac nasleđivanja. Međutim, penetrantnost je nepotpuna, a ekspresivnost promenljiva. Prijavljene su i novonastale mutacije. Obolelim porodicama treba pružiti genetsko savetovanje.