Sindrom mikroduplikacije 15q11q13
Definicija
Sindrom mikroduplikacije 15q11-q13 (dup15q11-q13) karakterišu neurobehevioralni poremećaji, hipotonija, kognitivni deficit, odlaganje udvajanje jezika i Epi napadi. Prevalencija nije poznata.
Pretraga
Pun naziv
Sindrom mikroduplikacije 15q11q13
Kratki naziv
Sinonimi
Dup(15)(q11q13)_x000D_
Trisomija 15q11q13_x000D_
15q11-q13 sindrom duplikacije_x000D_
Trisomija 15q11-q13_x000D_
15q11q13 sindrom duplikacije
15q11-q13 sindrom mikroduplikacije
Orpha broj
238446
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
Nasleđivanje
Nije primenljivo ili Nepoznato
Period početka bolesti
ICD 10
Q92.3
OMIM
608636
UMLS
C2675336
GARD
MEDDRA
Tekstualni opis
Sindrom majčinskog porekla manifestuje se u ranom detinjstvu usporenim razvojem, naročito u jeziku, hipotoniji, Epi napadima koji su često refrakterni, problemima u ponašanju koji ponekad spadaju u poremećaje spektra autizma (ASD) i suptilnim ili nikakvim dismorfnim karakteristikama (makrocefalija, spuštene palpebralne fisure, epiktalni nabori, bezizražajno lice, klinodaktilija, sindaktija) i niskim rastom. Opisan je sindrom Lennoks-Gastaut sa kasnim početkom. Povremeno se javljaju srčane mane. Klinička slika je veoma promenljiva čak i unutar iste porodice. Paternalna duplikacija je retko simptomatska (zastoj u razvoju / poremećaji u ponašanju).
Etiologija
Sindrom nastaje usled intersticijalnih duplikacija koje obuhvataju imprint Prader-Willi / Angelmana u kritičnim regionima (PWACR), od kojih delecije dovode oo sindroma Prader-Willi i Angelman (vidi ove pojmove). Proksimalni region hromozoma 15q nestabilan je i bogat nizovima ponovljenih kopija (LCR) sa malim brojem kopija koji su često supstrati klinički relevantnih preuređenja sa različitim efektima matičnog porekla, uključujući dupliranja koja se preferencijalno javljaju na hromozomu majke. Geni uzroka su utisnuti i izraženi iz materinskog alela. Samo dva majčinski eksprimirana gena, UBE3A i ATP10C, nalaze se u utisnutom domenu. Međuprostorne duplikacije su skoro jednolike veličine od 4 Mb, dele iste tačke prekida sa delecijama, a otprilike 2/3 njih izgleda da potiču od interhromozomalnog događaja, a preostale su intrahromozomske. Retko su zabeležena intersticijska umnožavanja. Intersticijalne duplikacije su obično de novo i mnogo je ređa od invertiranih duplikata što dovodi do sindroma inv dup (15) (vidi ovaj pojam).
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalna dijagnoza uključuje ostale uzroke kašnjenja u razvoju, ASD i epilepsiju. Teška rana hipotonija može dovesti do genetske evaluacije PWS-a, pokazujući dup15q11-q13. Genetsko testiranje isključuje druge poremećaje sa sličnom kliničkom slikom i povezane sa natprosečnim markernim hromozomom (SMC) izvedenim iz 15, kao što je inv dup (15) ili, ređe, dvostruko SMC što dovodi do delimične heksasomije majčinski nasleđenog PWACR.
Tretman
Multidisciplinarno lečenje uključuje sveobuhvatnu neurološku i razvojnu evaluaciju. Video-EEG studija se preporučuje za karakterizaciju napada i za određivanje farmakoterapije prvog izbora. Redovno praćenje je od suštinskog značaja jer je napade teško kontrolisati. Procena razvoja omogućava planiranje ranih fizičkih, radnih i govornih intervencija. Srčani ultrazvuk treba obaviti na svim nosiocima da bi se isključila srčana oštećenja.
Dijagnostičke metode
Na dijagnozu treba posumnjati kod svakog deteta sa ranom hipotonijom, manjim dismorfnim karakteristikama, zastojem u razvoju / intelektualnim teškoćama, ASD i Epi napadima. Dijagnoza se potvrđuje standardnom citogenetikom (G-R-opseg, koji je u stanju da identifikuje većinu, ali ne i sve duplikacije) i interfaznom fluorescencijom in situ hibridizacijom (FISH) pomoću sondi iz proksimalnog hromozoma 15 i PWACR, koja pokazuje da dup15q11-q13 obuhvata PWACR. Molekularne studije (mikrosatelitska analiza roditeljske DNK i metilacioni specifični PCR na probnoj DNK) potrebne su za otkrivanje roditeljskog porekla. Uporedni mikroarray genomske hibridizacije (aCGH) je moćan metod za otkrivanje stepena duplikacije.
Antenatalna dijagnoza
Prenatalna dijagnoza je moguća. Ćelije, dobijene horiocentezom ili amniocentezom, mogu se analizirati kombinacijom citogenetskih (G-R-vezivanje, FISH) i molekularnih (analiza metilacije).
Epidemiologija
Do danas je zabeleženo oko 30 slučajeva sa sindromom majčinskog porekla.
Genetsko savetovanje
Genetsko savetovanje treba da bude sa oprezom jer je sindrom dup15q11-q13 sporadičan i retko porodičan.