Stečeni sindrom von Willebrand

Opisana su tri principa patogenih mehanizama: 1) prisustvo autoantitela (inhibišućih ili neinhibišućih) koja formiraju imune komplekse sa von Willebrandovim faktorom (VWF) što dovodi do brzog uklanjanja VWF iz cirkulacije (mehanizam koji se najčešće odnosi na AVWS povezan sa monoklonskim gamapatijama i autoimunih bolesti); 2) apsorpcija VW-a na maligne ćelije klonova (mehanizam koji je uključen u AVWS povezan sa neoplazijom); 3) pojačana proteoliza multimera VWF visoke molekulske težine pod nenormalnim hemorheološkim uslovima uzrokovanim kardiovaskularnim malformacijama (poput stenoze aortne valvule).

bolest_prognoza

Lečenje se oslanja na identifikaciju i zatim lečenje osnovne patologije koja obično uključuje kortikosteroide ili imunosupresore, hemoterapiju, plazmaferezu ili zamenu zalistka. U slučajevima kada ovi tretmani nisu brzo efikasni, koristi se simptomatski tretman koji ima za cilj da ispravi nedostatak VWF-a da spreči ili izleči abnormalno krvarenje. Izbor lečenja zavisi od sumnjive fiziopatologije i kliničkog statusa: intravenskih imunoglobulina (u slučaju IgG monoklonske gamopatije neodređenog značaja), dezmopresina ili VWF koncentrata (mada se mogu zahtevati farmakokinetske studije pre neke veće hirurške intervencije, jer je poluživot endogenih ili egzogeni VWF može biti značajno smanjen), koncentrati rekombinantnog faktora VIII (potpuno iscrpljeni od VWF) ili, kao poslednja mogućnost lečenja, rekombinantni aktivirani faktor VII.

Najtačniji dijagnostički testovi oslanjaju se na detekciju nenormalno niskih nivoa VWF aktivnosti (ristocetinski kofaktor ili ispitivanje vezivanja kolagena) u poređenju sa nivoima VWF antigena i na demonstraciji selektivnog nedostatka VWF multimera velike molekulske težine. Merenje nivoa propeptida VWF takođe može biti korisno jer odražava nenormalno brzo uklanjanje VWF iz cirkulacije. Međutim, nijedan od ovih testova ne omogućava razlikovanje AVWS-a od naslednog VWD-a. Detekcija anti-VWF antitela je patognomoničan stečenog mehanizma nedostatka VWF; međutim, ova antitela su otkrivena samo u 14% sumnjivih slučajeva AVWS-a. Nalaz monoklonskog proteina otkriven elektroforezom serumskih proteina argument je za AVWS. Dakle, prikaz akutnog poremećaja krvarenja, u vezi sa osnovnom patologijom (kao što su limfo- ili mijeloproliferativni poremećaji, solidni tumori, imunološki ili kardiovaskularni poremećaji), generalno dovodi do dijagnoze stečenog nedostatka VWF.

Prevalencija nije poznata, ali AVWS je retka bolest koja je nedijagnostikovana, a do sada je u literaturi prijavljeno nešto više od 300 slučajeva.