Vici sindrom
Definicija
Vici sindrom je izuzetno redak i ozbiljan urođeni multisistemski poremećaj koji se odlikuje primarnim karakteristikama kao što su ageneza korpusa kalozuma, katarakta, okulokutana hipopigmentacija, kardiomiopatija i kombinovana imunodeficijencija.
Pretraga
Pun naziv
Vici sindrom
Kratki naziv
Sinonimi
Sindrom odsustva korpusa kalozuma-katarakte-imunodeficijencije Dionisi-Vici-Sabetta-Gambarara sindrom
Orpha broj
1493
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
NULL
Nasleđivanje
Autozomno recesivno
Period početka bolesti
ICD 10
Q87.8
OMIM
242840
UMLS
C1855772
GARD
448
MEDDRA
NULL
Tekstualni opis
Vici sindrom obično se dijagnostikuje u prvim godinama života. Fenotip je promenljiv, ali glavne dijagnostičke karakteristike su gotovo uvek prisutne na početku ili se razvijaju tokom vremena. Poteškoće sa gutanjem i hranjenjem mogu se primetiti rano i mogu dovesti do zastoja u razvoju. Katarakta je najčešće uočena abnormalnost oka, ali druge uključuju hipoplaziju optičkog nerva (vidi ovaj pojam), nistagmus i fotofobiju. Hipopigmentacija očiju i kose je u relativan u odnosu na porodičnu ili etničku pripadnost. Kardiomiopatija se može razviti sa vremenom, što dovodi do progresivne srčane insuficijencije. Većina pacijenata pati od rekurentnih infekcija tokom dojenja, koje često pogađaju respiratorne, gastrointestinalne i mokraćne puteve, ali mogu uključivati i mukokutanu kandidijazu, konjuktivitis i sepsu. Česta je pridružena miopatija skeletnih mišića sa hipotonijom i zastojem u motornom razvoju. Neki pacijenti mogu pokazati dismorfizam lica (rascep usne / nepca i mikrognatiju), ili retko, druge dismorfne karakteristike (tj. sindaktilija). Kod nekih je zabeležen senzorineuralni gubitak sluha i verovatno je poddijagnostikovan. Takođe mogu biti prisutne i druge strukturne nepravilnosti CNS-a, psihomotorna retardacija i epi napadi. Oštećenje timusa, štitne žlezde, jetre i bubrega, kao i hematološke poremećaje retko ispoljavaju ovakvi pacijenti. Smrt je uglavnom posledica srčanih komplikacija ili teških infekcija.
Etiologija
Vici sindrom nastaje zbog mutacija gena EPG5 (18q12.3) koji kodira važan regulator autofagije, ektopične P-granule autofagičnog proteina 5 (epg5). Put autofagije uključuje nekoliko čvrsto regulisanih koraka, koji se razvijaju od početnog formiranja fagofora do autofagosoma, čija fuzija sa lizosomima rezultira u konačnoj strukturi degradacije, autolizomima. Formiranje autolizosoma specifično je poremećeno epg5 nedostatkom.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalne dijagnoze uključuju Marinesco-Sjogren sindrom, Chediak-Higashi sindrom, Griscelli sindrom, DiGeorge sindrom ili ataksiju-telegiektaziju (vidi ove pojmove).
Tretman
Lečenje Vici sindroma je u potpunosti suprotativno. Kod pacijenata sa Epi napadima treba započeti antikonvulzivnu terapiju. Hranjenje nazogastričnom tubom može biti potrebno kod osoba sa poteškoćama u hranjenju. Interkurektne infekcije trebale bi da dobiju brzo i agresivno lečenje antibioticima. Kod osoba sa ozbiljnom imunodeficijencijom treba razmotriti intravensku zamenu imunoglobulina i antimikrobnu profilaksu. Potrebno je redovno nadzirati srčanu funkciju i odmah započeti medicinsko lečenje u slučaju razvoja srčane insuficijencije. Katarakta se može hirurški ispraviti i po potrebi se može obezbediti slušni aparati. Funkciju štitnjače, jetre i bubrega treba redovno pratiti.
Dijagnostičke metode
Dijagnoza se zasniva uglavnom na prisustvu karakterističnih kliničkih karakteristika. MRI mozga vizualizuje agenezu corpus calosuma, a pregled oka (špalt lampa) može identifikovati bilo kakve katarakte ili očne nepravilnosti. Elektrokardiogram (EKG) i srčani ultrazvuk su korisni u proceni rada srca. Obavljaju se i imunološka ispitivanja. Molekularno genetsko testiranje, prepoznavanje mutacija gena EPG5, potvrđuje dijagnozu.
Antenatalna dijagnoza
Prenatalna dijagnoza moguća je u porodicama sa poznatom bolešću koja uzrokuje mutaciju.
Epidemiologija
Prevalencija nije poznata. Do danas je prijavljeno samo 20 slučajeva.
Genetsko savetovanje
Nasleđivanje je autozomno recesivno i moguće je genetsko savetovanje.