Von Willebrandova bolest tip 1
Definicija
Tip 2 Von Willebrandove bolesti (tip 2 VWD) je forma VWD (pogledati ovaj izraz) koji karakteriše poremećaj hemostaze povezan sa kvalitativnim nedostatkom i funkcionalnim anomalijama Willebrand faktora (von Willebrand faktor, VWF).
Pretraga
Pun naziv
Von Willebrandova bolest tip 1
Kratki naziv
Sinonimi
Orpha broj
166081
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
1-5 / 10 000
Nasleđivanje
Autozomno dominantno ili autozomno recesivno
Period početka bolesti
ICD 10
D68.0
OMIM
613554
UMLS
C1264040
GARD
MEDDRA
Tekstualni opis
Godine u kojima dolazi do poremećaja hemostaze variraju, gde je raniji početak povezan sa mnogo ozbiljnijom VWF deficijencijom. Četiri tipa 2 VWD subtipa su opisana (2A, 2B, 2M i 2N; pogledati ove izraze). Tri subtipa su povezana sa anomalijama u vezi interakcije VWD sa trombocitima i/ili subendotelijumom, i uzrokovani su sa VWF anomalijama multimerizacije (tip 2A), povećanim afinitetom VWF prema trombocitima (tip2B), ili smanjenim afinitetom ka trombocitima (tip 2M). Četvrti subtip (tip 2N) je povezan sa smanjenim afinitetom VWD prema faktoru VIII (FVIII). Tipovi 2A, 2B i 2M se karakterišu mukokutanoznim manifestacijama (menoragija, epitaksa, gastrointestinalna krvarenja, itd.). Kod bolesti tipa 2N , kod koje je interakcija između trombocita i zidova krvnog suda uglavnom normalna i deficijencija faktora VIII je obično blaga, spontana abnormalna krvarenja su manje česta nego kod ostalih formi. Međutim, postoji povećan rizik od abnormalnog krvarenja nakon invazivnih procedura kod svih subtipova tipa 2.
Etiologija
Anomalije VWF gena (12p13.3) koje vode do tipa 2 VWD uključuju dobro definisane funkcionalne domene VWF proteina.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Subtipovi 2A, 2B i 2M se mogu razlikovati od stečenog von Willebrandovog sindroma (AVWS; pogledati ovaj izraz), klinički sa početkom krvarenja u ranom dobu, porodičnom istorijom ove bolesti i odsustvom osnovne patologije, i putemmolekularne analize koja otkriva mutaciju na VWF genu. Dijagnoza subtipa 2N može biti potvrđena samo preko testa vezivanja, zajedno sa molekularnom analizom VWF gena, koja omogućava razdvajanje izmedju tipa 2N VWD od hemofilije A (pogledati ovaj izraz).
Tretman
Lekovi (kao što su traneksaminska kiselina za ENT anomalije krvarenja i estrogen-progesteron terapija kod menoragija) predstavljaju efektivan tretman i mogu biti prepisani samostalno ili kao adjuvantna terapija. Odgovor na dezmopresin varira u zavisnosti od podtipa tipa 2, kao što endogeni VWF oslobođen iz endotelnih ćelija kao odgovor na ovaj tretman prikazuje iste funkcionalne anomalije kao plazmatski VWF. Dezmopresin je kontraindikovan kod pacijenata sa podtipom 2B. Preventivni ili kurativni tretman za abnormalna krvarenja često uključuje substitucionu terapiju sa prečišćenim humanim VWF.
Dijagnostičke metode
Za podtipove 2A, 2B i 2M, pretpostavka dijagnoze sedonosi na osnovu detekcije značajno većeg smanjenja funkcionalnih nivoa VWF nego VWF antigen nivoa. Ova diskrepanca između funkcionalnih nivoa VWF takođe omogućava razlikovanje boslesti tipa 2 od ostalih formi VWF (tipovi 1 i 3 VWD; pogledati ove izraze). Međutim, specifičniji laboratorijski testovi (analiza strukture i distribucije multimera) su zahtevane zarad mogućnosti dijagnoze tačnog podtipa tipa 2. Dijagnoza tipa 2N se pretpostavlja kada je smanjenje nivoa FVIII značajnije nego kod VWF.
Antenatalna dijagnoza
Epidemiologija
Tip 2 bolesti čini između 20 i 45% slučajeva VWD.
Genetsko savetovanje
Nasleđivanje većine podtipova tipa 2 je autozomno dominantno, međutim, neke 2A varijante i podtip 2N tipa se nasleđuju autozomno recesivno. Genetsko savetovanje bi trebalo da pruži opširnije informacije pacijentima i da dovede do evaluacije porodice.
Terapija
-
Klinička istraživanja
-