X-vezana hipofosfatemija
Definicija
X-vezana hipofosfatemija (KSLH) je nasledni poremećaj gubitka bubrežnih fosfata koji karakteriše hipofosfatemija, rahitisa i / ili osteomalacija uz smanjeni rast.
Pretraga
Pun naziv
X-vezana hipofosfatemija
Kratki naziv
Sinonimi
XLH_x000D_
X-vezani hipofosfatemični rahitis
Orpha broj
89936
Kategorija
Podkategorija
Naziv na stranom jeziku
Prevalenca
1-9 / 1 000 000
Nasleđivanje
X povezano dominantno
Period početka bolesti
ICD 10
E83.3
OMIM
307800
UMLS
C0733682 C3536984 C3540852
GARD
12943
MEDDRA
Tekstualni opis
XLH se manifestuje tokom detinjstva sa tipičnim kliničkim karakteristikama rahitisa, poput niskog stasa, bolova u kostima i skeletnih deformacija (pognute noge, genu varum, rahitična krunica ...). Poremećaji zuba (apscesi, šupljine, abnormalna gleđ) primećeni su kod dece i odraslih. Kranijalne anomalije su takođe primećene zbog debljine parijetalnih i čeonih kostiju. U odraslih se najčešće javljaju osteoartritis donjih ekstremiteta, mineralizirajuća entezopatija i formiranje osteofita, a u nekim retkim slučajevima primećen je i gubitak sluha. Mišična slabost i hipotonija su odsutni.
Etiologija
Bolest je uzrokovana različitim mutacijama u PHEX genu (Xp22.1) i prenosi se kao X-vezana dominantna osobina sa potpunom penetrantnošću, ali promenljivom ekspresivnošću. PHEX kodira endopeptidazu izraženu pretežno u kostima i zubima koji putem nepoznatih mehanizama reguliše sintezu faktora 23 fibroblasta (FGF-23). PHEX mutacije dovode do povećanog nivoa cirkulacije FGF-23, hormona koji reguliše fosfat (fosfatonin), što dovodi do smanjene reabsorpcije bubrežnog fosfata i posledično abnormalne mineralizacije kostiju.
Prognoza
bolest_prognoza
Diferencijalna dijagnoza
Diferencijalna dijagnoza uključuje autozomno dominantni hipofosfatemijski rahitis (ADHR), autozomno recesivni hipofosfatemijski rahitis (ARHR), naslednu hipofosfatemijski rahitis sa hiperkalciurijom (HHRH), fibroznu displaziju kostiju, bubrežni Fanconijev sindrom (vidi ove pojmove) i deficijenciju vitamina D kao i tumorom indukovanu osteomalaciju .
Tretman
Lečenje ima za cilj poboljšanje rasta, bolova u kostima ili zglobovima i sprečavanje skeletnih deformiteta izazvanih rahitisom. Pacijenti ne reaguju na suplementaciju vitaminom D. Za decu se lečenje sastoji od sistemskog oralnog davanja fosfata i kalcitriola povezanog sa čestim nadzorom nivoa serumskog kalcijuma, alkalne fosfataze, paratireoidnog hormona, koncentracija fosfata u serumu i kalcijuma i kreatinina u urinu. Kalcitriol pomaže u sprečavanju sekundarnog hiperparatiroidizma koji može biti indukovan primenom fosfata. U odrasloj dobi terapija se obično nastavlja kod simptomatskih bolesnika i uglavnom ima za cilj smanjiti bol u kostima. U nekim slučajevima može biti potrebna korektivna operacija skeletnih deformiteta. Ponekad se nefrokalcinoza i hiperparatiroidizam mogu uočiti kao komplikacije terapije; stoga je potrebno često praćenje. Nekoliko oblika adjuvantne terapije se testira u cilju sprečavanja / smanjenja komplikacija trenutne terapije.
Dijagnostičke metode
Dijagnoza se zasniva na kliničkim i biohemijskim nalazima, te tipičnim rahitičnim/osteomalatičnim karakteristikama (kod dece: lomovi i izvijanje metafizealnih područja; u odraslih: pseudofakture i entezopatije). Biohemijski nalazi uključuju povišene nivoe cirkulišuće FGF-23 povezane sa hipofosfatemijom, hiperfosfaturijom, normalnim nivoima kalcijuma i paratireoidnog hormona, povećanim ili normalnim nivoima alkalne fosfataze u plazmi, normalnom koncentracijom kalcidiola u plazmi i neprikladno normalnim ili niskim nivoima kalcitriola u serumu. Izlučivanje fosfata može se proceniti merenjem maksimalne tubularne reapsorpcije po brzini glomerularne filtracije. Ilijačna biopsija kosti otkriva osteomalaciju i hipomineralizovane periosteocitne lezije. Molekularno genetsko testiranje potvrđuje dijagnozu.
Antenatalna dijagnoza
Epidemiologija
To je najčešći oblik nasledne hipofosfatemije sa prevalencijom od oko 1/20 000. Bolest podjednako pogađa oba pola.